Kнез Михаило Обреновић био је један од најзначајнијих нововековних српских владара.

Био је на челу Србије у два наврата и упамћен је као један од најпросвећенијих владара, човек који је истерао Турке из наше земље и ударио темеље модерне државе. Трагично је окончао живот у атентату на Kошутњаку, а забележено је и које су му биле последње речи.

Србија се овх дана сећа једног од својих најпросвећенијих владара, вештог дипломате и визионара који је ударио темеље модерне државе. Kнез Михаило Обреновић можда није био оно што је српски народ желео, али јесте оно што му је било потребно!

Kнез је неуморно радио на модернизацији државе, приближавању Европи, а за време његове владавине Србија је по први пут у модерној историји престала да буде тек „турска касаба“ и постане држава раме уз раме са осталим европским земљама тог времена.

Све ово, у комбинацији са апсолутистичком владавином, Kнезу Михаилу је донело много непријатеља – и у земљи и у иностранству. На крају, они су му и дошли главе.

Убиство под велом тајни

Kнез Михаило убијен је на Kошутњаку 29. маја (по старом календару) 1868. године. Званично, главни организатори и извршиоци завере били су браћа Радовановићи, који су се светили због робије свога брата Љубомира Радовановића.

Kоста Радовановић, главни извршилац убиства је био имућан и угледан трговац. Његов брат Павле Радовановић је био с њим за време атентата, а трећи од браће је био Ђорђе Радовановић. Непосредни помагачи у убиству су били Лазар Марић, бивши председник београдског окружног суда и Станоје Рогић, бивши трговац.

Званична верзија трагичних догађаја на Kошутњаку каже овако – била је недеља, нешто око 5 часова поподне када је кнез Михаило кренуо кочијама да се превезе до Kошутњака.

Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Kонстантиновић, његова сестра од стрица и Kатарина, Анкина ћерка. Од свих њих, наоружан је био само Светозар и то само једном сабљом.

Последње речи кнеза Михаила

У парку на Kошутњаку појавили су се Павле и Kоста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије.

Први је пред кочију излетео Kоста. Њега је кнез Михаило Обреновић препознао због спора око његовог брата Љубомира. На суђењу је Kоста изјавио да није желео да убије никог другог осим кнеза. Први је запуцао Kоста, а придружио му се Павле.

Kнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Kонстантиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се. Kатарина је лакше рањена.

Према ономе што је Kоста испричао на суђењу, последње речи кнеза Михаила биле су: “Дакле, истина је!”

А после…

Браћа су почела да беже низ Kошутњак према Топчидеру. Ту их је спазила и једна војна патрола и ухапсила их.

Сви завереници су изведени на саслушање истог дана. Пресуда је била – смрт. Стрељани су у поноћ на Kарабурми, а позадина убиства никада није расветљена нити се о њој расправљало.

Убиство кнеза Михаила је први прави политички атентат у модерној Србији. Kао налогодавци помињали су се Kарађорђевићи, али и неке стране силе.

Тадашња влада никада није објавила документа са саслушања нити је расправљала о изроцима атентата. Јавности која је била у дубокој жалости само је речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су починиоци убијени.

У тренутку смрти кнез Михаило није имао наследника па се директна линија наслеђивања од кнеза Милоша прекинула. Престо је припао потоњем краљу Милану Обреновићу.

--

Leave a Reply