Међу универзитетским професорима у Србији постоји велика доза нетрпељивости према сопственој земљи и њеним интересима. Иако постоје изузеци, забрињавајуће велики број предавача на факултетима отворено ради против Србије. Било да је у питању промовисање србофобије, потписивање бесмислених апела или подршка анти-српском лобију, професорска заједница настоји да на све начине уништи српску националну свест. Добар пример може бити Татјана Росић Илић, професорка Универзитета Сингидунум, која кроз своју агенду – промовисање геј књижевности и борби за интересе геј лобија – даје допринос борби против Србије, пише портал Присмотра.

Порталу Присмотра се јавио један од студената Факултета на којем Росић предаје и открио им како ова професорка намеће своје идеолошке и политичке ставове студентима, као и на који начин третира неистомишљенике. Њихов саговорник жели да остане анониман, због страха од одмазде на Факултету.

Татјана Росић, професорка на Факултету за медије и комуникације (ФМК), иначе један од потписника такозване „Универзитетске подршке“ протестима „Један од пет милиона“, активно учествује у промовисању такозване геј књижевности. У питању је књижевни правац који се крије иза наводних „студија рода“ и „критичког размишљања“, израза који служе само да замаскирају праву сврху ових делатности.

Како тврди саговорник Присмотре, професорка Росић користи сваки минут предавања да промовише своја идеолошка размишљања. „Понекад и четрдесет минута прође у жалопојкама професорке о тренутном стању у земљи и о повреди људских права хомосексуалаца. Већ неколико година она на прикривен начин покушава да открије којој политичкој опцији припадају студенти и награђује оне који су њени саговорници у блаћењу земље.“

Неистомишљенике, каже саговорник Присмотре, третира на веома увредљив начин. „Неко ко није јавно изразио подршку геј лобију или опозицији углавном бива етикетиран као националиста или десничар и то на врло погрдан начин. Ако на предавањима не говориш позитивно о геј заједници, тешко да ћеш се лепо провести на испиту. Остали професори на Факултету такође износе своје политичке ставове, али не кажњавају студенте који имају сопствено мишљење. Професорка Росић са друге стране уме да упадне у жустре расправе са патриотски оријентисаним студентима и они често не пролазе добро код ње, чак и када аргументовано износе своје ставове. У питању је поприлично лицемерје професорке која нон стоп прича о слободи говора и плурализму мишљења. У пракси се показало да је пожељно да свако изражава своје мишљење, све док је исто као њено“.

Саговорник Присмотре сматра да је за причу о професорки Росић кључно њено путовање у Сједињене Америчке Државе од лета 2016. до лета 2017. године. „Професорка годину дана није била на Факултету и нико суштински није знао зашто је отишла у САД. Наводно је тамо држала нека предавања, али се шушкало да је у ствари дала отказ зато што Факултет није јавно подржао тадашње протесте. По њеном повратку било је јасно да је тамо отишла како би се додатно потковала за делатности у Србији“.

Ову теорију саговорника Присмотре додатно поткрепљују докази о промовисању геј књижевности од стране Татјане Росић. Професорка од краја 2017. године (датум који се поклапа са њеним повратком у Србију) активно учествује у баналним и срамотним дебатама о хомосексуалности у књижевности, успут захтевајући да култура у Србији прихвати теме трансродних права.

На дебати одржаној у септембру 2018. под називом „Постоји ли геј књижевност у Србији?“ Татјана Росић је говорила како је „опис хомосексуалног односа у српској књижености табу тема“, а навела је и роман „Брат“ Давида Албахарија као пример дела у којем се трансродност сукобљава са национализмом. Истовремено је истакла жаљење што ниједан критичар у Србији не придаје пажњу хомосексуалности у књижевним делима. Њена делатност могла би се описати једном народном изреком – „докон поп и јариће крсти“.

Од повратка у Србију њена антинационална делатност на Факултету достигла је сасвим нов ниво. „Професорка врло често изврће литературу у сопствене потребе, чак и када она нема додирних тачака са њеним идеолошким правцем“ тврди саговорник Присмотре, истичући да је Росић постала „знатно агресивнија“ у етикетирању „националиста“ по повратку из САД.

Иако Татјана Росић заузима тек једно од неколико стотина места на листи професора који лобирају против Србије, јасно је да је она прикривени, али врло важан шраф у машинерији званој геј лоби. С обзиром на то да ради са студентима, Татјана Росић представља веома ефикасну ударну иглу међу хомосексуалним активистима.

Портал Присмотра позива свакога ко жели да скрене пажњу на личности које прикривено врше делатности уперене против Србије да их контактира путем приватне поруке, преко њихових Фејсбук и Твитер налога. Само заједничким снагама можемо усмерити пажњу јавности на забрањене теме и без страха истакнути проблеме са којима се данас сусреће свако коме је Србија у срцу.

--

Leave a Reply