Нова медијска мрежа Западни Балкан – Антидот наставила је да истражује сумњиве послове и још сумњивији патриотизам председничког кандидата Вука Јеремића и открила ко стоји иза човека чији је животни сан увек био – да не ради ништа!

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 1
anti.media

Други део истраживачког текста који је објавио овај портал преносимо у целости:
„До 35. године живота намеравам докторат наплатити у Лондону, Њујорку, Токију или Хонгконгу, вршећи сурово капиталистичко израбљивање на берзи, а после тога се бавити хуманитарним радом, посматрањем птица и филателијом, паралелно с држањем значајног дела акција ‘Плејбоја’ и портфељом министра за истраживање руда и губљење времена у Влади Србије“. (Вук Јеремић, Лондон, 1997. године)

Оно што је можда некима изгледало само као шала двадесетдвогодишњег лондонског студента, две деценије касније испоставиће се као животна стратегија неуспелог кандидата за генералног секретара УН и актуелног претендента на место председника Србије, Вука Јеремића.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 2
anti.media

Поникао у породици која је била привилегована за време режима Слободана Милошевића, што му је омогућило да са безбедне дистанце одгледа сурове деведесете на Балкану, Јеремић готово да је прешао зацртани пут од београдског гимназијалца, преко лондонског студента, најмлађег министра спољних послова Србије, председавајућег Генералне скупштине УН па до хонгконшке капитализације својих политичких веза, закључно са кандидатуром за првог човека Србије. Од намере да кабинет на Андрићевом венцу претвори у своје недосањано министарство „за истраживање руда и губљење времена“ Вука Јеремића дели само још један корак – воља грађана Србије. Иронија судбине хтела је да га баш на последњој степеници до толико жељеног циља, сачека одлука управо оних на чијим леђима је изградио све своје личне успехе.

Премда „украшен“ дипломама најскупљих и најпрестижнијих светских универзитета, те перфектним знањем енглеског језика, наличје Јеремићевог успона саткано је од лицемерја, дволичности, лажи и превара: од порицања веза са Милошевићевим режимом преко пласирања лажних тврдњи да је био лидер петооктобарског демократског покрета, манипулација националним осећањима својих сународника с једне и упорног обмањивања светских дипломата с друге стране, неискрене борбе за Косово вођене у луксузу светског џет сета, преко кумовских веза са најпознатијим балканским преварантима, па све до директног обмањивања грађана Србије о томе ко заиста финансира његове активности по окончању каријере у Уједињеним нацијама. Данас, 20 година након оног лондонског прогласа, грађани Србије напокон су добили прилику да сазнају ко је заправо Вук Јеремић, миљеник некадашњег председника Бориса Тадића као и неких од најмоћнијих тајкунско – финансијских кругова у региону.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 3
anti.media

Животни пут бескрупулозног човека незајажљивих амбиција

Иако за политички успон пре свега може да захвали свом професору из гимназије и политичком ментору Борису Тадићу, Јеремић је до капитализације тог успеха дошао захваљујући непрегледном низу обмана и превара. Животни и политички пут Вука Јеремића представља пут бескрупулозног човека незајажљивих амбиција који поседује несвакидашњи таленат да сваку животну ситуацију макијавелистички искористи за задовољење својих себичних циљева – почев од саобраћајне несреће коју је скривио његов отац и која га је одвела пут Лондона, преко погодности које су долазиле од веза са Милошевићевим режимом, унутрашњих превирања у Србији након 2000. године, једностраног проглашења косовске независности, стицаја околности који га је као кандидата из Источне Европе довео до места председавајућег ГС УН, па све до оснивања ЦИРСД-а као платформе за уновчавање личних веза и контаката које је смишљено градио користећи ресурсе државе Србије.

Млади социјалиста под маском револуционара

Једна од највећих неистина коју је сам лансирао и која говори о Јеремићевом карактеру тицала се његовог политичког ангажмана у периоду пре 5. октобра 2000. године. Иако за себе тврди да је био један од предводника антимилошевићевског покрета, постоје бројна сведочења и докази да је период пре пада српског диктатора провео на супротној страни барикада.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 4
anti.media

Између осталих, сазнања да је Јеремић у другој половини деведесетих био близак Милошевићевој партији, у интервјуу за један београдски таблоид изнео је и лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић. Да Јеремић јесте био члан, али не и функционер младих социјалиста, у изјави за исти лист тврдили су и бивши функционери СПС Урош Шуваковић и Милисав Петронијевић, некадашњи председник Градског одбора СПС. Петронијевић је том приликом указао да, иако му је познато да се име Тадићевог шефа дипломатије налазило у страначким архивама, то није могуће доказати с обзиром на то да су оне запаљене током демонстрација 5. октобра 2000. године.

Причу о Јеремићевој блискости са Милошевићевом странком индиректно је потврдио и његов отац, Михајло Јеремић, бивши директор „Југопетрола“ и утицајни члан СПС-а. „Право да вам кажем, не могу да тврдим да Вук није био у СПС као омладинац. А и не видим што је то важно?“, рекао је Михајло Јеремић одговарајући на питање да ли је тачно да је његов син био у странци Слободана Милошевића. За разлику од његовог оца који, као прекаљени социјалиста, у чланству свог сина у СПС-у није видео неки посебан проблем, непосредно по ступању на министарску функцију 2007. године, Вук Јеремић је изјавио да је прича о његовим везама са том партијом „потпуно неумесна“. „Нико не може да каже да сам изникао из СПС, јер сам своје политичко деловање започео пре 5. октобра, у оквиру отпора режиму Слободана Милошевића, и од тада моја каријера има један демократски континуитет“, рекао је Јеремић отворено обмањујући јавност и пренебрегавајући чињеницу да је био део привилеговане касте Милошевићевог режима.

anti.media
Сигурна удаљеност за Вука Јеремића: Кембриџ

Јеремић био је један од малобројних младих симпатизера Слободана Милошевића

И док је прича о Јеремићевом формалном чланству у СПС-у остала у домену спекулација и диму спаљених доказа, оно што је неоспорно јесу његове суштинске везе са Милошевићевим режимом. Да је Јеремић био део структура Милошевићевог режима доказује и његово ангажовање у својству менаџера Организације српских студената у иностранству на „ширењу истине о догађајима у Србији“. За деловање те организације чији је основни задатак био да светом шири пропагандну „истину“ Милошевићевог режима отворено се може рећи да је била део пропагандне машинерије тадашњег диктатора у Београду.

У покушају да сазнамо какву је Јеремић заиста имао улогу у антимилошевићевском покрету непосредно пред 5. октобра 2000. године, екипа Антидота контактирала је неколицину некадашњих лидера покрета „Отпор“ који су нам потврдили да Јеремић није био члан тог покрета. По њиховим речима, чак и да је имао намеру да приступи „Отпору“, Јеремићу као сину високог функционера Милошевићевог режима било би немогуће да добије истакнутију улогу у самом покрету, а по најмање лидерску. Некадашњи отпораши такође су нам указали да су, у време Јеремићевог шуровања са СПС-ом, млади људи његових година углавном били на првој линији борбе против режима, док су се социјалистима приклањали само бескрупулозни каријеристи и они који су имали директну материјалну корист од чланства у Милошевићевој странци.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 5
anti.media
КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 6
anti.media

Бескрупулозност у обмањивању грађана да је сарађивао са Зораном Ђинђићем

Ништа мање контроверзи није изазивало ни питање Јеремићеве инфилтрације у постпетооктобарске политичке структуре. Иако нема сумњи да га је у њих увео тадашњи функционер Демократске странке и касније председник Србије Борис Тадић, Јеремић није одолео да се у више наврата лажно представи као саветник и близак сарадник покојног премијера Зорана Ђинђића. Последњи пут то је учинио 12. марта ове године, оглашавајући се на свом Твитер налогу поводом годишњице Ђинђићеве смрти.

Више блиских сарадника Зорана Ђинђића јавно је негирало било какву Јеремићеву везу са убијеним премијером. Према њиховим наводима он не само да није био Ђинђићев саветник, већ је био најобичнији стажиста који није радио никакав озбиљан посао у Влади. Према сведочењу Горана Весића, једног од најближих Ђинђићевих сарадника, Јеремића је у Владу (али не и у Кабинет премијера) 2002. године довео Борис Тадић и замолио Ђинђића да га прими као стажисту како би стекао услов за упис постдипломских студија на Харварду. Јеремић је, према његовим речима, после неколико месеци стажирања буквално најурен из Владе због „неопрезних контаката са страним амбасадорима“.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 7
anti.media

О каквим се заправо контактима радило открио је сајт Слободна Босна у тексту из 2004. године. У том чланку је наведено да је Јеремића на стажирање у Владу Србије, а не Ђинђићев кабинет, довео лично Борис Тадић и то са образложењем да је његовом бившем ученику, перспективном дипломцу Кембриџа, потребна одговарајућа пракса како би се уписао на Кенедијеву школу за државну управу, у оквиру Харвард универзитета. У питању је школа коју је о трошку својих влада или образовних фондација похађају младе дипломате и будући лидери из земаља широм света.

Истина о његовом „раду“ у кабинету Зорана Ђинђића

Током Јеремићевог стажирања у Влади Србије, дошло је до хапшења Волфа Минића, опскурне личности умешане у послове шверца цигаретама. Трагајући за страним агентима инфилтрираним у нове политичке структуре у Београду, српске безбедносне службе пресреле су разговор између енглеског амбасадора Чарлса Крафорда (Цхарлеса Цраwфорда) и Вука Јеремића, у коме енглески амбасадор панично моли Јеремића да покуша преко кабинета премијера да издејствује да се Минић пусти из затвора. Свестан да би мешање у такве послове могло да му штети, Јеремић је узнемирен и уплашен замерио амбасадору што га је око тога звао, напомињући му да је важније да га користе када дође до приватизација фирми, како су се и договарали раније. Тај је разговор предочен Ђинђићу и Јеремић је одмах избачен из Владе под сумњом да је сарадник британске обавештајне службе.

Пре доласка у Владу Србије Јеремић је већ стажирао у савезном Министарству за телекомуникације које је водио Борис Тадић. У покушају да себи обезбеди што боље стартне позиције за предстојеће приватизационе процесе у Србији, Тадићу и Јеремићу се приближава грчки тајкун, власник Олимпијакоса Сокритис Кокалис чија фондација додељује Јеремићу стипендију за одлазак на Харвард.

Операција Јеремић: како је Дамир Фазлић креирао свог трола

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 8
anti.media

Иако избачен због „неопрезних контаката са страним амбасадорима“ што је био еуфемизам за шпијунажу у корист стране земље, Јеремић се у политичке структуре Србије вратио 2003. године избором Бориса Тадића на место министра одбране Државне заједнице Србије и Црне Горе. Међутим, епизоду са Јеремићевим краткотрајним боравком у Влади Србије обележиле су његове везе са још једном опскурном личношћу – једним од најпознатијих балканских мешетара и превараната Дамиром Фазлићем, Јеремићевим нераздвојним пријатељем још из студентских дана. Познанство са Фазлићм, испоставиће се, представљаће прекретницу у Јеремићевом животу јер ће од њега научити све обрасце деловања једног врхунског преваранта, колекционара савршених злочина.

У време Јеремићевог доласка на стажирање у Влади Србије, Фазлић је покушавао да за себе обезбеди пословне комбинације у Србији и Босни и Херцеговини, јавно се хвалећи да је свог човека инсталирао у кабинет српског премијера. Током 2002. године избио је скандал када је Зоран Ђинђић обавештен да се Фазлић у Сједињеним Америчким Државама лажно представљао као његов нећак прикупљајући на тај начин новац као помоћ новој демократској влади у Београду, а заправо га преусмеравајући у своје џепове.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 9
anti.media

У време Владе Зорана Ђинђића, Дамир Фазлић је, због бављења криминалним пословима, био привођен од стране БИА да би након интервенције тадашњег америчког амбасадора Вилијема Монтгомерија, са којим је такође био у пословним везама, био ослобођен и протеран из Србије.

И поред очигледних веза са криминалом Фазлић је, са трећим чланом некадашње лондонске студентске тројке Миланом Хасечићем, Јеремићевим венчаним кумом, тада запосленим у банци „Голдман Сацхс“, био почасни гост у згради Председништва на Андрићевом венцу на инаугурацији Бориса Тадића у мају 2004. године. Уз активну асистенцију Јеремића, Фазлић и Хасечић су ту прилику искористили да буду виђени у друштву новог председника Србије што им је касније послужило као улазница у многе мутне послове и предстојеће приватизације у Србији.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 10
anti.media

Тако ће Хасечић, позивајући се на везе са кабинетом Бориса Тадића, одиграти своју улогу у Србији приликом приватизације „Књаза Милоша“, лобирајући за фонд „Салфорд“, клијента своје банке.

Хасечићеве прљаве игре око преузимања „Књаза Милоша“ биће заустављене тек када је покојни лидер Демохришћанске странке Владан Батић јавно обелоданио своја сазнања о корупцији повезаној са Тадићевим кабинетом. Батић је том приликом експлицитно поменуо „Голдман Сацхс“ након чега је Хасечић по налогу из централе банке морао хитно да напусти Србију. У исту ће се вратити седам година касније када ће постати члан Управног одбора Тениског савеза Србије, у време када је тим савезом руководио Вук Јеремић.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 11
anti.media

Јеремић и Фазлић: Цимери из студентских дана положили испит из балканског криминала

За разлику од Хасечића који је хитно морао да се врати у Лондон, Дамир Фазлић ће остати у региону где ће са променљивом срећом мешетарити до данашњих дана.

Називајући га „контроверзним бизнисменом са утицајним пријатељима“, сајт БалканИнсигхт опширно је обрадио портрет Дамира Фазлића кога су пратиле оптужбе да је шверцер нуклеарног отпада, да пере новац и да се бави сумњивим пословима. Као дете босанских емиграната који су се у Лондону обрели пре рата, Фазлић је стекао диплому Лондонске школе економије, где је током студирања постао нераздвојни пријатељ Вука Јеремића и Милана Хасечића. Користећи своје контакте како би западним инвеститорима отворио врата Балкана и отворено се хвалећи својим коруптивним деловањем, називајући га еуфемистички – „приступом“ , Дамир Фазлић је успео да се умеша у бројне прљаве пословне подухвате широм региона.

Почеци „транге франге“ бизниса Јеремића и Фазлића

Фазлић је каријеру започео у компанији НатWест Маркетс, инвестиционом огранку једне од највећих банака у Британији, коју је режим Слободана Милошевића ангажовао како би помогла у приватизацији Телекома Србија. У свет мутног бизниса Фазлића је увео бивши британски шеф дипломатије Даглас Херд који је посредовао приликом продаје Телекома 1997. године.

Каријеру је наставио у оквиру фирме „АЦ Еуропеан Финанце“, која се бавила саветовањем владе БиХ о поступцима приватизације, а представник фирме у Босни био је управо Фазлић. Канцеларија у Сарајеву је затворена у јулу 2001. године са 50.000 евра дуга, уз оптужбе за превару коју је открила ревизија ОЕБС, а која никада до краја није истражена нити процесуирана. Фазлић је касније био умешан и у покушај приватизације „Фабрика Дувана“ која га је оптужила за превару вредну 250.000 долара. Истрага покренута против Фазлића, међутим, стопирана је због, како је наведено, тешкоћа на које је тужилаштво наишло приликом сакупљања доказа.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 12
anti,media

Од 2005. до 2008. године активно је сарађивао са тадашњим албанским премијером Саљијем Беришом, где је основао најмање пет фирми са Ерионом Исуфијем, зетом министра саобраћаја и ћерком премијера Берише као адвокатом. Током 2008. године појавила су се питања о куповини земљишта у близини Порто Романа, у предграђу Драча и везама са премијером Беришом. Када су у тужилаштву издали налог да се Фазлић приведе на испитивање, он је, уз Беришину помоћ, успео да напусти земљу.

Ина Рама, бивша тужитељка, трпела је различите притиске након што је започела истрагу о прању новца. Од истраге се одустало, пошто тужилаштво није добило одговоре на захтеве за документима са Кипра и из БиХ, а сакупљени материјал никада није био испитан на суду.

Фазлић је пословно сарађивао и са балканским тајкунским кремом – власником сарајевског „Дневног аваза“ Фахрудином Радончићем, Мирославом Мишковићем, Вуком Хамовићем и Војином Лазаревићем. Тај тајкунски картел покушавао је да приватизује профитабилне бх. фирме попут сарајевског „Енергоинвеста“, а били су заинтересовани за стављање под контролу трговине енергентима у БиХ и региону због чега је Фазлић стекао надимак „краљ енергетике“.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 13
anti.media

Поред пријатељских и скривених пословних односа, Јеремић је са Фазлићем делио и посебно интересовање за област енергетике што ће га током ангажовања у Њујорку довести у контакт са моћним кинеским приватним компанијама заинтересованим да се по нетржишним условима докопају електроенергетских ресурса у региону, а посебно „Електропривреде Србије“. Везе са приватним енергетским компанијама из Хонг Конга Јеремић ће капитализовати наплатом од неколико милиона евра који ће се слити на рачуне његове невладине организације за потребе кампање за избор за Генералног секретара УН, а потом и за председника Србије као резервне позиције овог прикривеног лобисте.

Платформу за наставак Јеремићевог деловања и задовољење његових личних амбиција, након пораза у трци за избор Генералног секретара УН, представљале су везе и контакти које је стекао током обављања функције у светској организацији, али и онима које је стекао немилице трошећи баснословне суме из буџета Републике Србије у сврху своје личне промоције и вођења своје приватне дипломатије.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 14
anti.media

Генерална проба за први чин – понављање је мајка науке

Пут Јеремићевог темељног напредовања на интернационалној рути балканског криминала био је генерална проба и вежба за 5 година министровања које смо детаљно истражили и представили у првом делу досијеа.

Да подсетимо: Вук Јеремић је за 5 година у Влади Србије, на месту Тадићевог министра спољних послова, оштетио грађане Републике Србије, којима данас покушава да се додвори причајући о сиромаштву, криминалу и корупцији, за вртоглаво безобразних 11 милиона евра. Кроз баснословне цифре трошене на скупа путовања приватним авионима, ноћења од неколико хиљада евра, преварантске уговоре са фирмама у Србији и нетранспарентне лобистичке уговоре са америчким компанијама – Вук Јеремић је као ниједан министар пре 2007. и након 2012. године буквалано покрао грађане Србије. Све то, представљало је први чин у представи „Министар за истраживање руда и губљење времена у Влади Србије“. Други чин, представља његова „невладина организација“ за ширење мира у свету ЦИРСД преко које је до сада, потрошио близу 8 милиона долара. Рад ове организације карактерише: нетранспарентност активности, енормне суме из компанија и фирми са којима је сарађивао док је био министар, и бескрупулозност у лагању о изворима финансирања његове кампање. Финале Јеремићеве трагедије за грађане Србије ипак се неће догодити. Министар за губљење времена остаће ипак само то.

Тајни фондови Тадићевог шефа дипломатије

7,5 милиона за Јеремићеве мутне послове

Мада је своју председничку кампању Јеремић започео ламентирајући над сиромаштвом у којем неправедно живе грађани Србије, подаци о финансијским приходима бившег шефа дипломатије показују да он ни најмање не дели судбину својих сународника.

И док су грађани Србије својим великим одрицањима настојали да попуне рупе у државном буџету које им је у наслеђе оставила влада чији је Јеремић био истакнути члан, бивши министар и актуелни претендент на место председника Републике располагао је милионским доларским износима који су се на његовим рачунима нашли под веома сумњивим околностима.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 15
anti.media

Личне контакте и везе које је, наводно служећи Србији, остварио током председавања ГС УН, Јеремић је одмах по престанку свог ангажовања на Ист Риверу искористио како би у Београду основао своју невладину организацију која је већ у свом оснивачком акту истакла амбиције за глобално деловање. Године које су уследиле, показале су да је ЦИРСД заправо представљао базу и одскочну даску за Јеремићеву неуспелу кандидатуру за место Генералног секретара УН. Оно што је, међутим, посебно занимљиво у случају организације за ухлебљење Јеремића и његових оданих сарадника, јесу баснословни износи који су, са сумњивим и нетранспарентним мотивима, у виду донација уплаћивани на њене рачуне.

Након престанка обављања функције председавајућег Генералној скупштини УН у септембру 2013. године, Вук Јеремић је у Београду регистровао два правна лица – најпре 18. септембра те године оснива удружење грађана Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), а нешто касније, 4. новембра, и предузетничку фирму „Вук Јеремић ПР Агенција за консалтинг“.

Иако је реч о две различите форме правних лица, обе Јеремићеве творевине уписале су „Консултантске активности“ као своју главну делатност. Из те околности јасно се назире и стварни разлог због којег је Јеремић, након ЦИРСД-а, регистровао и своју посебну предузетничку фирму – лакши трансфер милионских износа на своје приватне рачуне што у случају удружења грађана није било могуће учинити због бројних законских ограничења.

За овај корак Јеремић се одлучио пре свега поучен искуством које је стекао из сарадње са америчким лобистичким фирмама „30 Поинт Стратегиес“ и „Подеста Гроуп“ када му је постало јасно да је консалтинг идеална врста бизниса за легализацију астрономских прихода необјашњивог порекла и разлога уплате.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 16
ЦИРСД – институционална залеђина за Јеремићеве мутне послове

Од септембра 2013. године, па до краја јануара 2017. године, на личне рачуне Вука Јеремића, као и рачуне његове предузетничке Агенције за консалтинг и невладине организације ЦИРСД (чији је Јеремић оснивач и председник), из страних извора уплаћено је више од 7,5 милиона америчких долара. Тај износ односи се само на Јеремићеве рачуне у земљи, али не и на рачуне које извесно он и његови сарадници поседују у иностранству.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 17
Јеремићеви милионски фондови

Према подацима о трансакцијама преко девизних и динарских рачуна самог Јеремића, његове предузетничке фирме и невладине органиазције, до којих је дошла Медијска мрежа Антидот, ЦИРСД-у су у том периоду уплаћене донације у износу од 5.957.000 долара, Јеремићевој предузетничкој фирми 1,33 милиона долара, док је на Јеремићев лични текући и девизни рачун „легло“ додатних 226.000 долара.

У истом периоду Јеремић је са свог девизног рачуна уплатио „личну уштеђевину“ од 650.000 долара на рачун који је његова супруга Наташа Јеремић отворила у Сједињеним Америчким Државама.

Од њујоршких веза до хонгконшких донатора

Према подацима до којих је дошла Медијска мрежа Антидот, међу најзначајнијим донаторима ЦИРСД-а нашле су се компаније из Хонг Конга – „Стате Енергy ХК Лимитед“ са 2.970.000 УСД, затим фондација „Цхина Енергy Фунд Цоммиттее“ са укупно уплаћених 1.000.000 УСД и „Феи Yинг Интернатионал Лимитед“ са уплатом од 300.000 долара.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 18
Агенција за консалтинг – згртање богаства од продаје магле

Међу „донаторима“ су се нашли и „Хоризон Цомпаниес Ест Админ“ из Уједињених Арапских Емирата са две уплате у укупном износу од 200.000 долара, а исти износ од 200.000 УСД на рачун ЦИРСД-а уплатила је и компанија „Броwнстонес Инвестмент“ из Монака.

Посебну наклоност Јеремићев пројекат добио је од емирата Катар чија је мисија при УН ЦИРСД-у уплатила помоћ од 120.000 долара, док је амбасада те земље у Берлину на рачун београдског удружења уплатила додатних 200.000 УСД.

Помоћ није изостала ни из такозваних пореских рајева одакле су две компаније („Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс“ и „Естиx Тецхнологy Цорпоратион“ са Девичанских острва) Јеремићевој организацији уплатиле укупно 600.000 америчких долара.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 19
У ишчекивању добрих вести: Вук Јеремић са сарадницима у Хонг Конгу

Током 2013. и 2014. године ЦИРСД-у је уплаћено и 180.000 евра са рачуна компаније „Смарт Енгинееринг Лтд“ из Швајцарске, а из исте земље у јулу 2015. године стигла је и донација од 50.000 долара коју је уплатио швајцарско-руски бизнисмен српског порекла Милош Релић.

Нејасно је, међутим, остало да ли је то била противуслуга за место члана Управног одбора Тениског савеза Србије које је, на предлог Вука Јеремића Релић добио шест месеци раније, крајем децембра 2014. године.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 20
Тајни договор са Вуком Јеремићем: Доха, престоница Катара

Уз још неколико мањих донација (у износима од 10.000-25.000 долара) укупан прилив на рачуне ЦИРСД-а, у периоду 2013-2016. године, достигао је 5.957.000 долара.

Да би се сагледао стварне размере донација које су за свега три године уплаћене ЦИРСД-у, требало би се подсетити података о финансирању невладиних органиазција у Србији које је у јануару 2016. године објавила „Полтиика“. Према јавно доступним подацима, највише новца у периоду од десет година у Србији добили су Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић (3,78 милиона долара) и београдски Фонд за отворено друштво (3,72 милиона долара) што су цифре које изгледају мизерно наспрам ЦИРСД-ових 6 милиона долара за свега три године! Свега 600.000 долара које је за две године добио Хелсиншки комитет за људска права у Србији, наспрам ЦИРСД-ових прихода изгледа још смешније.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 21
За консултантске услуге наплатио 1.335.000 долара

Предузетничка агенција као покриће за сумњиве приходе

Схвативши да са рачуна ЦИРСД-а неће бити једноставно пребацивати огромне суме новца на приватне рачуне, Јеремић је неколико месеци касније, у новембру 2013. године, основао и предузетничку фирму „Вук Јеремић ПР Агенција за консалтинг“. До краја 2016. године на рачун тог правног лица из различитих извора уплаћено је 1.335.000 америчких долара.

Према информацијама Антидота, тај износ Јеремићевој агенцији уплатила је фондација „Цхина Енергy Фунд Цоммиттее“ од чега је део од 333.333 УСД уплаћен по истом уговору, али од стране повезане компније из Хонг Конга „Фуллy Соурце ЛТД“. Новац је на Јеремићев рачун уплаћен на основу уговора о пружању консултантских услуга који је 15.11.2013. године потписан са фондацијом „Цхина Енергy Фунд Цоммиттее“. Симптоматично је да је иста та фондација уплатила донације ЦИРСД-у у укупном износу од 1.000.000 америчких долара.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 22
ТЛАЖ ДА ЊЕГОВИ ДОНАТОРИ НЕМАЈУ ИНТЕРЕСЕ У СРБИЈИ: Вук Јеремић на потписивању Протокола о сарадњи за градњу ТЕНТ Б3 између представника ЕПС и „Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс“, компаније која је донатор ЦИРСД-а!

У истом периоду, 2013-2016. година, са рачуна Јеремићеве предузетничке агенције на његов лични текући рачун пребачено је 632.000 долара у динарској противвредности (63.900.000 динара).

Иако је Јеремић тај износ највероватније пребацио као нето добит своје предузетничке агенције, оно што је остало прекривено велом тајне јесте одговор на питање за које је тачно консултантске услуге фондацији из Хонг Конга Јеремић могао да приходује невероватних 1,3 милиона долара плус бонус од 1.000.000 долара које је „задовољни клијент“ донирао Јеремићевој невладиној организацији?

Капитална лаж Вука Јеремића о изворима финансирања ЦИРСД-а

Гостујући 29. децембра 2016. године у емисији Прави угао, ауторке Љубице Гојгић, емитованој на РТВ 1, Вук Јеремић је изјавио да су ЦИРСД финансијски донирале искључиво компаније које нису, нити имају било каквих пословних интереса у Србији. Међутим, подаци до којих је дошао истраживачки тим Антидота, недвосмислено доказују да су у најмање два случаја у питању биле приватне кинеске компаније које су јавно саопштиле намеру и заинтересованост за инвестирање и учешће у приватизацији преосталих профитабилних државних фирми у Србији, па чак потписивале и уговоре на ту тему.

ВИДЕО: Погледајте лаж Вука Јеремића о финансирању ЦИРСД-а

Као што је већ наведено један од највећих донатора ЦИРСД-а и Вука Јеремића лично, била је кинеска фондација „Цхина Енергy Фунд Цоммиттее“ са укупном уплатом од 2.335.000 долара. Јавно доступни подаци указују да је та фондација основана и у потпуности спонзорисана од стране шангајске приватне компаније „Цхина Енергy Цомпанy Лимитед“ (ЦЕФЦ) која представља шести највећи приватни конгломерат у Кини, са годишњим приходом од око 35 милијарди долара. Компанија је котирана на најважнијим берзама у свету и налази се на Фортуне Глобал листи 500 највећих компанија на свету.

У европској јавности постала је позната 2013. године након великих инвестиција у чешку привреду у вредности од око три милијарде долара. Упркос тврдњама Јеремића да његови кинески финансијери немају пословних интереса у Србији, заједно са још једном приватном кинеском компанијом, „Цхина Балкан Инвестмент“, ЦЕФЦ је у априлу 2016. године отворио заједничко регионално представништво у Београду.

На догађају коме је присуствовао председник Србије Томислав Николић, представници ЦЕФЦ-а јавно су обелоданили да су заинтересовани за „приватизације великих српских предузећа у државном власништву, за пројекте у пољопривреди, саобраћајној и енергетској инфраструктури“. Из те изјаве није тешко закључити да се главни циљ поменутих кинеских компанија у Србији односи на учешће у евентуалној приватизацији домаће Електропривреде што објашњава и опсесивно Јеремићево бављење причом о приватизацији ЕПС-а током изборне кампање.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 23
Вук Јеремић у Хонг Конгу са својим донаторима у име чијих интереса лобира у Србији

Поред ЦЕФЦ-а, за улагања у области енергетике интересовање је показала још једна компанија – донатор ЦИРСД-а. У питању је компанија „Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс“ чији је власник Били Нгок у Србији познат као власник „Серђа Такинија“, некадашњег спонзора тенисера Новака Ђоковића, који га је и довео у Србију 2011. године. Нгок је тада најављивао могућност отварања фабрике код Ниша која ће се бавити производњом енергије, а у плану је било и отварње погона модне куће „Серђо Такини“.

„Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс“ била је заинтересована и за изградњу Луке Београд код новог Пупиновог моста о чему се разговарало током 2015. године, а најважнији пројекат за чију реализацију је 2011. године био потписан и меморандум било је улагање више од две милијарде евра у градњу трећег блока у обреновачкој термоелектрани Никола Тесла Б и отварање површинског копа угља Радљево.

Потписивању меморандума у Београду 20. октобра 2011. године лично је присуствовао Вук Јеремић у својству министра спољних послова. Након промене власти у мају 2012. године, тај посао је стопиран, а Србија је показала већу заинтересованост за стратешко партнерство у области енергетике са технолошки напреднијим немачким компанијама што је кинеске приватне конгломерате навело да уложе новац у лобирање за своје интересе.

Да се читава игра врти око приватизације „Електропривреде“ Србије сведочи и околност да је управо то једна од главних тема Јеремићеве предизборне кампање. Сталним узбуњивањем јавности о наводним тајним преговорима за продају ЕПС-а, Јеремић настоји да од евентуалних инвестиција у ЕПС одврати све потенцијалне конкуренте својих финансијера.

ВИДЕО: Вук Јеремић у својој пропагандној кампањи наводном бригом за ЕПС лобира за своје донаторе

Колико је Јеремићево лобирање потенцијално опасно по националне интересе Србије сведочи и један компаративни пример и бура која се у јавности и Конгресу САД подигла након сазнања да је Мајкл Флин, бивши саветник за националну безбедност председника Доналда Трампа, у јавности прећутао податак да је из Турске добио 540.000 долара за услуге лобирања.

Износи које је за исте намене, али у немерљиво пута мањој Србији добио Јеремић, вишеструко су већи у односу на оно што је Флина коштало политичке каријере. Посебно је недопустиво то што је не трепнувши обмануо грађане Србије о правој природи новца којим се финансира његова невладина организација.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 24
7,5 МИЛИОНА: Ток новца финансирања Јеремића, његове НВО и коначно председничке кампање

Рачун у САД – сигурна дестинација за Јеремићеву уштеђевину

Поред средстава које је као предузетничку добит пребацио на свој приватни рачун, Јеремић је приходовао и додатних 226.000 долара. Део тог новца у износу од 180.000 УСД Јеремић је примио по основу пружања „консултантских услуга“ фирмама МГИ Ентерприсес СЛ, МГИ Супплy ЛТД, МГИ Традинг ЛТД и Маx Гас Интернатионал ЛТД.

Остатак новца који је легао на Јеремићев приватни рачун потиче од његове готовинске уплате од 206.000 долара од чега је 160.000 обезбедио конверзијом дела новца који је раније пребацио са предузетничког рачуна, док је 46.000 долара у кешу додао из „свог џепа“.

Од прикупљених средстава у износу од 858.000 долара (632.000 пребачених из предузетничке агенције и 226.000 од консултантских услуга и сопствене уплате у кешу) Јеремић је 650.000 долара пребацио на рачун своје супруге Наташе, који је отворен у „Цитибанк“ у САД. Упркос обавештењу пореским органима Србије да је новац који је зарадио пружајући „консултантске услуге“ пренео на свој инострани рачун за потребе лечења своје супруге која живи у САД, постоји сумња да новац који је склонио на сигурно, Јеремић сада користи у кампањи за председничке изборе иако је финансирање предизборне кампање новцем пореклом из иностранства најстроже законом забрањено.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 25
Коначна дестинација сумњивог Јеремићевог новца

Из свега наведеног може се закључити да је готово 1,5 милиона долара новца компаније „Цхина Енергy Цомпани Лтд“ преко фондације „Цхина Енергy Фунд Цоммиттее“ трансферисано на Јеремићев предузетнички рачун које је он касније уплатио на рачун своје супруге у САД.

Тај новац, заједно са новцем са других иностраних рачуна, касније је враћен у Србију и у виду великог броја мањих донација уплаћен у фонд из кога се финансира Јеремићева кампања. Иако ће у извештајима након избора те уплате бити приказане као новац домаћег порекла, јасно је да је он суштински пореклом из иностранства чиме је Јеремић прекршио законску забрану у погледу извора финансирања својих изборних активности.

Породично царство некретнина од 1.100 квадрата

Део имовине коју је Јеремић кроз разне комбинације и мутне послове стекао „служећи“ држави Србији може се приметити и кроз огромну квадратуру коју поседује неколико чланова његове најуже фамилије.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 26
Породични трансфер новца: Вук Јеремић је уплатио 650.000 долара на амерички рачун своје супруге Наташе

Према званичним подацима на самог Јеремића не води се ни једна једина некретнина у земљи. Међутим, према информацијама којима располажемо, Вукова супруга Наташа поседује два стана на територији београдске општине Врачар и то један од 146,85 и други од 37,45 квадрата. Поред тога, на истој локацији Наташа Јеремић је власница гараже површине 15 метара квадратних.

Вуков отац, Михајло Јеремић, власник је куће од 97 квадрата у Јежевици код Чачка. Јеремић сениор у свом поседу такође има и нешто више од 4 хектара пољопривредног и шумског земљишта. Михајло Јеремић се води и као корисник стана од 68 квадрата који се налази на територији општине Звездара.

Михајлова супруга, а Вукова мајка, Сенија Буљубашић Јеремић у свом поседу има стан на Звездари од 62 квадрата, затим стан од 120 метара квадратних на Врачару, сувласница је стана од 96 квадрата такође на Звездари, две куће од 44 и 36 квадрата у Јежевици где поседује и 7 хектара земљишта.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 27
Дани луксуза на Менхетну: државним органима Србије пријавио да је 650.000 долара пребацио на рачун супруге Наташе Јеремић за наводно лечење у Америци?

Ратомир Лекић, отац Наташе Јеремић поседује кућу од 64 метара квадратних у Владимирцима, стан површине 81 квадрата на Новом Београду где заједно са својом супругом Штефанијом Лекић поседује и стан од 55 квадрата. Поред заједничког стана који дели са супругом, Штефанија Лекић у свом поседу има још четири стана укупне површине 332 квадрата.

Према наведеним подацима Јеремићева најужа фамилија поседује чак 1.107 квадрата стамбеног простора, и најмање 11 хектара земљишта. Редакцији Антидота познате су адресе свих некретнина у поседу Јеремићеве уже фамилије, али због одредби Закона о заштити података о личности те информације нећемо објавити.

КО ЈЕ ЗАИСТА НАТО ВУК (2. ДЕО): Сањао да буде министар за губљење времена и власник "Плејбоја", А САД БИ ДА ВЛАДА СРБИЈОМ! 28
beta

Иако је половина истраживачког тима Антидота последњих месец дана пре објављивања овог текста готово искључиво била ангажована на прикупљању одговора учесника у мутним пословима и новчаним трансакцијама које се везују за име Вука Јеремића, сви актери умешани у ове афере на наша питања одговарали су зидом ћутања.

Очигледно у страху пред необоривим доказима које смо изнели у два дела досијеа о Вуку Јеремићу, он, његови сарадници и финансијери покушавају ћутањем да спрече било какву даљу дискусију о откривеним малверзацијама и на тај начин штету у постојећој ситуацији сведу на минимум. Међутим, оно што су Јеремић и његови сарадници обузети изборним процентима заборавили то је проста чињеница да постављена питања неће нестати као последица њиховог ћутања. Избори ће можда и проћи без њиховог одговора, али питања ће их и даље чекати а за њих ће сазнавати све већи и већи број грађана Србије.

Поред грађана Србије који свој глас неће поклонити кандидату који се уместо одговорима на доказане оптужбе брани ћутањем, од суштинске је важности за владавину права да се овим поводом огласи и Републичко јавно тужилаштво од кога се очекује покретање истраге и испитивање релевантности свих доказа које смо прикупили. Тужилаштво не сме да дозволи да председничка канидатура или евентуално оснивање политичке странке након избора некоме обезбеде имунитет од кривичног гоњења за учињена кривична дела.

На питања Медијске мреже Антидот о новчаним уплатама поменутим у овом тексту и околностима под којима су оне настале Вук Јеремић није дао одговоре. До тренутка објаве овог текста одговоре на питања о својим намерама за инвестирање у Србији нису нам доставиле ни кинеске компаније „Цхина Енергy Цомпанy Лтд“ и „Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс“.
****

Питања на која Вук Јеремић није одговорио:

1. Да ли вам је као потписнику Уговора о преносу права на непокретностима (бр.. 3043-19) са „Енергопројектом“, од 30.05.2012, у тренутку потписивања било познато да сте тим актом оштетили државу Србију за 5,3 милиона евра?
2. По чијем налогу су ангажоване проценитељске куће радиле само процену земљишта без објеката у Лими и ко је касније одлучио да ту процену у уговору лажно прикаже као обједињену процену земљишта и објеката на том земљишту?
3. Како је могуће да се Закључак владе бр. 464-3469/2012 који се помиње као основ уговора, није налазио на дневном реду седнице од 24. маја 2012. нити се помиње у извештају на владином сајту о одлукама донетим на седници одржаној тог дана?
4. У каквим сте личним и пословним везама са директором „Енергопројекта“ Владимиром Миловановићем? Од када датира ваше познанство?
5. Пар дана након потписивања поменутог уговора у оквиру јужноамеричке турнеје (1-6.06.2012) боравили сте у посети Перуу. С ким сте се све састали у оквиру посете тој земљи? Да ли се на неком од ваших сусрета у Перуу разговарало о земљишним парцелама које су предмет поменутог уговора, питању њиховог преноса новом власнику и издавању потребних дозвола „Енергопројекту“ за предвиђене радове на њима?
6. Ви сте такође потписали и уговор са америчком фирмом „Подеста Гроуп“ 2011. године. По том уговору Подести је исплаћено 900.000 долара. Које послове лобирања је та фирма заузврат извршила у корист државе Србије?
7. Да ли је Подеста на било који начин била укључена у лобирање у корист вашег избора за место председавајућег Генералној скупштини УН 2013?
8. Према једном од Подестиних меилова које је објавио сајт Викиликс, ви сте 2015. настојали да се сретнете са Џоном Подестом. Да ли је до тог сусрета икада дошло и шта је био ваш мотив за њега?
9. Да ли сте касније имали сарадњу са Подестом и да ли вам је та фирма пружала лобистичке услуге приликом ваше кандидатуре за ГС УН 2016?
10. У прегледу трошкова ваших путовања у периоду од 2007-2012. авионске карте за комерцијалне летове готово искључиво су куповане преко фирме „Аероклуб“. По ком критеријуму и у којој процедури сте изабрали баш ту фирму за ексклузивну сарадњу са институцијом коју сте водили?
11. Иста фирма, у истој улози, појављује се и у случају Тениског савеза Србије у време док сте били председник тог савеза. Можете ли да објасните природу вашег односа са власником фирме и коинциденцију да је претежан део њених послова био везан за институције којима сте ви руководили?
12. Током обављања функције министра спољних послова 12.07.2011. посетили сте Тринидад и Тобаго. Превоз изнајмљеним авионом „Принце авиатион“ коштао је 1.629.450 динара или око 16.000 евра. Којим политичким или економским разлозима и резултатима посете је био оправдан тај трошак?
13. Такође, о државном трошку боравили сте у приватној посети Лондону од 02-04.07. 2011. када сте присуствовали финалном мечу тениског турнира Вимблдон и касније приватној прослави Новака Ђоковића. Пут за Лондон је плаћен 537.400 динара, боравак у хотелу Хаyат Регенцy Лондон 613 ГБП док сте на име дневница подигли 126 ГБП. Да ли сте тим поступком у приватне сврхе злоупотребили функцију и државне ресурсе који су вам били стављени на располагање?
14. Каква је природа ваших односа са Дамиром Фазлићем? Од када датира ваше познанство, да ли сте имали заједничке послове и да ли их имате сада? О којим тачно пословима је реч?
15. Да ли сте ви обезбедили Фазлићу и Милану Хасечићу да присуствују инаугурацији Бориса Тадића 2004. године?
16. Каква је природа ваших односа са Хасечићем и од када датира ваше познанство са њим? У каквим сте пословним односима били или сте сада са њим?
17. Да ли сте упознати са Хасечићевом улогом током преузимања акција компаније „Књаз Милош“ и приватизације неких других фирми у Србији? Да ли сте на било који начин и ви учествовали у тим пословима?
18. Да ли су вам познати разлози због којих је Хасечић изненада напустио Србију у јеку неких својих битних послова?
19. Током гостовања у емисији Прави угао, ауторке Љубице Гојгић, емитоване на РТВ 1, 29. 12. 2016, изјавили сте да су ЦИРСД финансијски донирале искључиво компаније које нису, нити имају било каквих пословних интереса у Србији. Према подацима до којих смо дошли, у најмање два случаја у питању су приватне кинеске компаније које су јавно саопштавале намеру и заинтересованост за учесшћ у приватизацији преосталих профитабилних државних фирми у Србији. Због чега сте том приликом обманули јавност Србије о изворима финансирања ваше организације и вас лично?
20. Шта је био мотив тих компанија да финансијски помажу ваше удружење и вас приватно? Да ли сте на било који начин лобирали у корист пословних интереса тих компанија?
21. У истој емисији рекли сте да су сви финансијери ЦИРСД-а угледне међународне компаније. У већини случајева, осим штурих података о регистрцији, претрагом званичних података није могуће пронаћи чиме се те компаније баве што указује на то да је реч о фиктивним пословним друштвима. Да ли можете да нам откријете чиме се баве и на којим тржиштима послују следеће компаније- донатори ЦИРСД-а: „Хоризон Цомпаниес Ест Админ“, „Броwнстонес Инвестмент“, „Естиx Тецхнологy Цорпоратион“ и „Смарт Енгинееринг Лтд“?
22. Каква је природа ваших односа са Милошем Релићем, донатором ЦИРСД-а и чланом УО Тениског савеза Србије у време вашег руковођења тим савезом?
23. Да ли можете да нам откријете детаље саобраћајне несреће у којој је учествовао ваш отац Михајло која се догодила пре вашег породичног пресељења у Лондон? Да ли је он икада судски одговарао за последице те несреће и каква је била пресуда?

Извор: Информер

 

Advertisements

loading...