Најсмртоноснији у савременој историји човечанства, овај вирус такође зову „мајком свих пандемија“. Од овог вируса заразило се 500 милиона људи, што је четвртина светске популације у том тренутку, а однео је чак 50 милиона живота.

Шпанска грозница је 1918. године била велика лекција и први сусрет са начинима како свет реагује на пандемије. Иако носи име по овој држави, историчари тврде да је мало вероватно да је жариште овог грипа било у Шпанији, иако је она једна од првих земаља у којој су стручњаци идентификовали епидемију.

Избијање вируса почело је 1918. године, током последњих месеци Првог светског рата, а историчари сада верују да је сукоб делом могао бити одговоран за ширење вируса. Војници који су живели у скученим, прљавим и влажним условима на западном фронту су се разболели. То је био директан резултат ослабљеног имунолошког система од неухрањености. Њихове болести, познате као „ла гриппе“, биле су заразне и шириле су се међу редовима. За отприлике три дана од када би се разболели, многи војници су почели да се осећају боље, али нису се сви извукли.

Током лета 1918. године, када су трупе почеле да се врац́ају, са собом су понеле тада неоткривени вирус који се проширио по градовима, местима и селима у матичним земљама војника. Многи од заражених, и војници и цивили, нису се опоравили.

Када је И Џеј Драсел, тадашњи градоначелник Напе у Калифорнији, у борби против грипа прогласио епидемију, наредио је свима да носе дебеле маске, и у томе је био више него озбиљан. Судија Џејмс Палмер чак је тада и притворио Ејба Ериксона и Џоија Роџера на 10 дана због пропуста у ношењу маски против грипа.

Историјски подаци говоре да се затварањем школа и забраном јавних окупљања знатно сузбило ширење овог вируса. Држава Пенсилванија није на време забранила јавна окупљања, те је у граду Питсбургу смртност била знатно већа, за разлику од других градова који су благовремено имплементирали више акција, попут Сент Луиса у Мисурију.

Пандемија се завршила лета 1919. године.

Оставите Коментар