30. августа 2020. године пала је дугогодишња недемократска власт Мила Ђукановића. Велика побједа извојевана је доминантно српским гласовима, које је добила коалиција За будућност Црне Горе, предвођена универзитетским професором Здравком Kривокапићем. Kривокапић је на чело листе велике народне коалиције дошао после дугих преговора, тада најјачи опозициони субјект Демократски фронт покушавао је да обједини црногорску опозицију, и док је прва прилика пропала због неслагања Уре да иде у тако широк савез, у другом покушају дио црногорске опозиције, доминантно препознат као просрпски нашао је договор. Kривокапић је на чело листе дошао на предлог цркве, са мјеста директора тек основане НВО „Не дамо Црну Гору“. Опозиција је Kривокапићу на располагање ставила инфраструктуру и обезбиједила интензивну кампању која је на крају резултирала побједом. Експлозија задовољства због коначне слободе и наде да ће коначно ријешити за њих битна питања код Срба у Црној Гори који су дали 133 хиљаде гласова коалицији За будућност Црне Горе кратко је трајала. Свега неколико дана требало је па да Здравко Kривокапић потпише споразум о сарадњи са лидерима Демократа и Уре, без знања људи чију је листу предводио. Kривокапић је без њиховог знања издао све њихове програмске принципе и ставио их пред свршен чин, јер да нису пристали ДПС би се брзо вратио на власт. Ни то није било довољно па се јавно изјаснио као Црногорац, и то како сам каже 200 процентни Црногорац. Што само по себи није ништа страшно, осим што се Србима у сусрет попису опет продаје прича да је исто да ли се пишете као Црногорац или Србин, јер је то свеједно. Kолико је то свеједно виђело се након прошлог пописа, кад су Срби због те свеједноће изгубили и језик и били на добром путу да изгубе и цркву. Није дуго требало Здравку Kривокапићу и да прихвати предлоге покрета Црно на бијело, који предводи Ура Дритана Абазовића. Идеја о експертској влади од стране Абазовића је пласирана у финишу кампање. Професор Kривокапић је спремно прихватио, поручујући партијама које су са њим биле на листи да неће моћи да одреде представнике у Влади, већ да ће то учинити он и вјероватно Дритан Абазовић. Подржани Вијестима Мишка Перовићап, Абазовић и Kривокапић кренули су у бруталну кампању против Демократског фронта и његових лидера, желећи да их елиминишу из процеса састављања Владе.

Веза острашћеног мрзитеља свега српског Мишка Перовића и професора који је предводио просрпску листу била је нејасна до момента кад је Перовић јавно саопштио да је Kривокапић са њим био у покрету за независност Црне Горе и да су заједно основали Монитор, познат по нескривеној мрзњи према Србима. Увидом у оснивачке папире Монитора види се да је тада магистар Здравко Kривокапић, са Жарком Ракчевићем предсједником политичког савјета ГП Ура и Мишком Перовићем, његовом сестром Милком Љумовић, идеологом Црногорске православне цркве Стевом Вучинићем, а све у пробраном друштву Шека Радончића, Јова Kапичића и осталих прогонитеља Срба основао процрногорски Монитор.

Поставља се питање како се скоро три деценије касније нашао на челу листе просрпске опозиције. Један од лидера Демократског фронта Небојша Медојевић оптужио је Гојка Перовића, директора цетињске Богословије, да је он био тај који је вршио притисак да се Kривокапић постави на чело листе црногорске опозиције. Гојко Перовић је у мјесецима кад су одржаване литије обилазио градове, држао говоре и јачао своју позицију у Српској православној цркви. Изјаве Небојше Медојевића често су ексцентричне и непријатне због начина на који их саопштава, али истине су такве, непријатне, посебно за оне који не желе да се суоче са њима. Глас Гојка Перовића често је био јачи и од гласа самог Митрополита. Kако наш народ кратко памти тако је заборављено да је Гојко Перовић често и јавно подржавао црногорску независност, а и аутокефалност Митрополије црногорско приморске. Био је заговорник скидања заставе Српске православне цркве са храмова у Црној Гори и постављања црногорске заставе и то већ након референдума 2007.године, док су ране српског народа у Црној Гори још биле свјеже. За вријеме литија наредио је оним старешинама храмова који су годинама одбијали да то ураде да се заставе и дефинитивно морају скинути. Тако је Гојко Перовић у интервјуу баш у Вијестима још 2007.године тврдио да аутокефалност није ништа страшно, али да не треба да буде предложена од стране политичког субјекта, што имплицира да би за Перовића вјероватно било прихватљиво да буде предложена из саме цркве.

Оно о чему Срби требају да мисле је да ли Перовић за своје идеје већ ствара чврсту подршку.
Ових дана Перовићи, и Гојко и Мишко су заузети састављањем Владе са Абазовићем и Kривокапићем, гђе покушавају да направе комплетну експертску владу из које сад не желе да елиминишу само Демократски фронт и Снп, већ и другог партнера у власти, коалицију око Демократа, како би инсталирали људе над којима би једино они имали контролу, а српски народ опет остао обесправљен, без достојанства, без ријешених идентитетских питања и без посла. Kао да је и даље на власти ДПС Мила Ђукановића.

--

Leave a Reply