Душица и Предраг…

У неким срећнијим околностима, оваква имена носили би протагонисти модерне црногорске бајке. Они би, попут Штрумпфова рецимо, могли да одбране своје „село“, традиционалне вредности и начин живота од неког злог црногорског „Гаргамела“. А онда би се, на задњој страници књиге, ухватили у оро са „ближњима својим“, уживајући у народној слози, окружени рекама, дрвећем и цвећем. „Сви за једног, један за све“.

Ипак, „Нова Црна Гора“ бајке не „препознаје“. Душица и Предраг се не „боре“ за свој народ, већ за партију. Не „ратују“ против незаситог Гаргамела, већ за (гарга)Мила, у причи „страве и ужаса“ (заснованој на истинитим догађајима) коју бисмо могли назвати – „Истрага Срба из Министарства одбране Црне Горе“.

Познато је да су црногорски владари и војсковође, сусрећући се се „очи у очи“ на бојном пољу са моћним непријатељима, узвикивали – „За мном!“, улазећи тако у срце народа и народно памћење, проносећи славу српског оружја.

С друге стране, „војсковођа Нове Црне Горе“, бивши „Бели орао“ Бошковић, на први знак опасности, суочен са непобитним доказима о дискриминацији војника по верској и политичој основи, одлучио је да се јавно одрекне своје „ратнице“ Душице Вулић, „храбро“ и „лидерски“ је остављајући на цедилу, препуштајући јавности да свој оправдани гнев искали на – жени.

„Особа под именом Душица Вулић није позната министру Предрагу Бошковићу и Министарству одбране, те стога не можемо даље говорити о снимку, његовом садржају и аутентичности”, рекли су из министарства. Ипак, нису демантовали аутентичност снимка који је објавио ИН4С, нити одговорили на питања која су им послата одмах након обелодањивања нове афере, која додатно разобличава карактер овог режима.

Предраг, дакле не познаје Душицу. Или, не „препознаје“, како вам воља.

Само ова реченица је довољна да разоткрије суштину етичке и естетичке димензије министра Бошковића и његових сабораца, укључујући и „оца нације“, Мила Ђукановића. Она знаковито показује да ће се Бошковић и други властодршци одрећи свих и свега – само ако прилике буду тако налагале. А камо ли Душице – обичне активисткиње из Загорича.

Бездушни Предраг. А, Душица се њега не одриче. Тврди да га познаје и – говори истину.

У новом снимку који ИН4С презентује јавности, Душица јасно каже Марији да ће се у суботу срести са министром одбране, те да ће се потрудити да она и „још један момак упадну у војску“. Она помиње и извесног Чејовића, за кога тврди да му је тужилац Чађеновић ујак и да ће му он „све завршити“.

О утицају који Вулићева има на доношење одлука у Министарству одбране, сведочи и ова реченица упућена Марији, истински заистересованој да се запосли у војсци: „Ја ништа не причам нити желим било коме што да кажем што ја нећу изгурат.“.

Знамо ко први „напушта брод који тоне“. А, Бошковић се потрудио да потоне Душица, иако на „сплаву“ саграђеном од Душице и њој сличних – „плута“ преко три деценије. „Новоцрногорски“ пример „чојства и јунаштва“.

--

Leave a Reply