Какав дијалог Београда и Приштине треба да подржимо и како да избегнемо опасност да се Србија и Косово додатно удаљавају? Србију, чији је, по мом мишљењу, Косово и даље саставни део, морамо више приближити нама, уместо што тражимо оно што нас разликује!
Уколико стално тврдите да се залажете против промене граница, било где на свету, имамо ли право да превидимо чињеницу да смо и сами већ учествовали у противправној промени граница у том региону! Србија данас и даље оправдано указује на ту противречност.
Ово је јуче у Бундестагу поручио посланик Јенс Кестнер, из Алтернативе за Немачку, на седници на којој се водила дебата о предлогу Владе канцеларке Ангеле Меркел да се продужи мисија Кфора за војнике Бундесвера до 30. јуна 2022. године. Према том предлогу, на КиМ може да буде ангажовано максимално 400 немачких војника.
Кестнер је навео и да уколико не постоји довољно храбрости да се направи ревизија немачке политике према региону Западног Балкана и да се она истински врати на подручје поштовања међународног права неком врстом реинтеграције Косова у Србију, он сматра да не треба априори одбацивати иновативна решења кријући се иза принципа непромењивости граница.
– Позивам политичке актере у Немачкој да се озбиљно замисле над овом темом, како решавајући један проблем не бисмо створили нове и Србију, као кључну државу региона, натерали да сараднике за проналажење праведног решења тражи на некој другој страни – изнео је посланик АфД.
За повлачење немачких трупа са КиМ јуче се заложила и посланица Левице, Жаклин Настић, која је подсетила колеге у парламенту да „на Косову функционише мрежа организованог криминала, чији налогодавци су потписали и убиство српског лидера Оливера Ивановића“. Истичући да њена странка одлучно одбацује предлог о продужењу мандата Кфора, Настићева је рекла да „посланици Бундестага дајући зелено светло том владином предлогу, помажу да та криминална мрежа на Косову и даље опстаје“.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Посланик Зелених Мануел Сарацин рекао је да сматра беспредметним дебату о овој теми, будући да су, како је рекао, Београд и Приштина сагласни да „Кфор мора да остане на Косову“.
Иначе, према образложењу владе у Берлину, продужетак мисије Кфора се тражи „због чињенице да, иако мирна и стабилна, ситуација на Косову и даље носи потенцијал ескалације конфликта, будући да нормализација односа са Србијом није у изгледу“.
Лаж о катастрофи увод у рат
Посланик Кестнер упитао је и да ли је било нужно да Берлин 2008. године подржи отцепљење Косова од Србије, а осврнуо се и на извињење председника Чешке Милоша Земана првом човеку Србије Александру Вучићу због напада НАТО на СРЈ:
– Оправдање за овај ратни чин, који је тадашња (немачка) савезна влада најавила једном лажи, било је да се спречи хуманитарна катастрофа на Косову, иако је њена директна последица била нова хуманитарна катастрофа: исељавање готово четврт милиона Срба и других неалбанаца са Косова. Желео бих да завршим речима некадашњег аустријског вицеканцелара Хајнца-Кристијана Штрахеа: „Косово је без сумње део Србије.“