На порталима блиским одлазећем председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, могло се јуче прочитати и ово „Ђукановић председава саветом за одбрану и безбедност“. Будаласто рећи ћете, јер ко би могао други ако је Он још увек председник и ако је тако утврђено највишим правним актом. Али оно што Вам личи на најортодокснију глупост попут наведеног наслова, у тоталитарним режимима и друштвима која се налазе у мучној фази ослобађања од истих, свака бесмисленост има свој „рационални“ циљ, односно план завођења и технику покоравања. У овом случају намера је да се појача притисак на ту тродеценијску „едуковану јавност“ о незамењивости Вође, он и даље председава упркос поразу на изборима, и то, нећете веровати, председава новом већином односно њеним представницима, као супериорно надмоћан, те су због тога из разлога своје немоћи и они пристали да све препусте њему, као да о томе ко председава одлучује пред сваки састанак и то без гласања, по митолошким а не људским законима.
Мило и даље председава насупрот свему, Он све побеђује и када губи, Он је на челу и када је у мањини, без Њега не могу ни нови победници као ни његови губитници, то је заправо замисао ових уредника наслова из Орвелових редакција истине, чији једини циљ није да обавесте како је данас седница Савета за одбрану и безбедност, већ је главна вест да Ђукановић председава том седницом. „Непобедиви Ђукановић“ који губи на изборима „председава Саветом“ је порука да избори у ствари нису пресудни за његов статус и улогу, Он више није реалан и обичан човек, Он је симбол изнад свих тих демократских тричарија и несталности људске природе која данас бира једне а сутра друге. И све то како би убедили његове „поданике“ или болесно зависне од такве његове метафизике, како је све под његовом контролом и да се ништа није променило. Мило и даље председава па Ви видите за кога ћете бити.
И све би то прошло непримећено као безброј пута до сада, да вид и остала чула сваког Слободног грађанина Црне Горе нису данас толико изоштрена да више не верују никоме па ни себи у првом тренутку. Ником. И зато је ово време почетка демократије и коначног краја аутократије и њених заблуда. Зато наслови више не помажу Мило, видиш и сам.