Да ли сте се икада питали где се у престоници куповало воће, поврће, свакојака храна и пиће, занатлијски производи пре него што су основане прве пијаце?
Прича о београдским пијацама почиње давне 1824. године, када је на месту некадашњег турског гробља, а данашњег Студентског парка, подигнута Велика пијаца.
Пре тога српски сељаци били су принуђени да своје производе продају на путевима којима се прилазило граду. Обично су њихову робу куповали турски војници, а потом препродавали у центру града по много вишим ценама.
Београдском везиру стално су стизале притужбе угњетаваних сељака те је он донео одлуку да у близини пута за Стамбол никне прва пијаца на којој су и Срби и Турци могли изнети своје производе. Пијаца је тако била место сусрета две вере, али и место на коме се сеоско становништво сусретало са житељима града.
Након одласка Турака, наш чувени архитекта и професор Велике школе, Емилијан Јосимовић, био је задужен за нови урбанистички план града, који је обухватао и просторе за нове пијаце. Сматрао је да простор на коме ће нићи нова пијаца мора имати добру саобраћајну повезаност и предлажио измештање Велике пијаце.
- То је био један велики трг који је био опасан зградама. Е у приземљу тих зграда налазили су се разни локали, налазиле су се разне механе, лебарнице, како су се онда називале пекаре разне гостионице, продавнице и ту су се становници снабдевали разним намирницама – каже Јелена Николић из ЈП „Градске пијаце“.
1. октобра 1926. године освештана је најмодернија пијаца, пијаца Зелени венац, која је због свог изгледа, добре организације, модерних тезги и широке понуде робе прозвана краљицом пијаца, а тај епитет носи до данас.
Зелени венац је све више постајао саобраћајно чвориште Београда кроз које су пролазили сви они који су долазили у Београд и из њега одлазили. Пијаца је захватала и простор данашње аутобуске станице која води за Земун и Нови Београд.
Роба је на пијацу допремана запрежним колима ,док су имућнији продавци млечне производе и робу довозили камионима. Тезге су биле дрвене и правили су их сами продавци.
Пијачна такса наплаћивала се од продате робе, а пијаца је имала за то време модерну контролну вагу. Сама зграда имала је архитектонско решење у стилу кинеске пагоде.
Крајем прве деценије овог века пијаца је реконструисана уз очување оригиналног архитектонског решења са куполама, па је са новим рухом, добивши млечну халу и јавни паркинг, Зелени венац поново постао најмодернија тржница на Балкану.
Осим пијаце Зелени венац, Београд има још тржница са дугом традицијом које представљају својврсне симболе нашег града. Било да сте становник главног града или посетилац, требало би да посетите сваку од њих јер је то најбољи начин да упознате стари дух престнице и завирите у историју која чува славна имена и традиционалне брендове као заштитни знак.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
