Хрватска влада усвојила је прошле недеље предлог Закона о подстицању улагања за који Срби кажу да ће бити основа за наставак отимања имовине српских фирми, банака и институција.

Кафић Олуја у напуштеној српској кући у центру Обровца, Фото: Душко Вукајловић

То питање покренула је јуче Самостална демократска српска странка Милорада Пуповцау у сабору, који би спорни закон требало да изгласа у фебруару.

Реч је о закону који предвиђа такозвано активирање запуштене имовине, која је већином била у власништву српских правних субјеката у Хрватској до 1991. године. Ту имовину је Загреб после рата национализовао и у катастрима превео на државу. Према том закону, “неактивна државна имовина” даје се бесплатно у закуп на 10 година инвеститору који је дужан да уложи минимум три милиона евра, повећа вредност имовине за 50 одсто у прве три године и запосли 15 радника. Након десет година инвеститор би постао и трајни власник имовине.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцењује да на тај начин Хрватска намерава да “отме преосталу имовину српских правних субјеката”.

– Отимање српске имовине почело је још јула 1991, када је Влада Јосипа Манолића донела Уредбу о забрани располагања некретнинама у власништву институција, република, компанија и других правних субјеката из бивше СФРЈ. Многе некретнине су проглашене државним власништвом па су потом продате – тврди Линта. Он додаје да Хрватска више од 13 година одбија да поштује Анекс Г Бечког споразума о сукцесији, према коме права на имовину, која се налази у некој држави наследници, а на коју су грађани или друге правне особе СФРЈ имали право на дан 31. децембра 1990. године, морају бити призната, заштићена и враћена од те државе.

Посланик СДСС-а Борис Милошевић каже за “Блиц” да је потпреседници хрватске Владе Мартини Далић поставио питање у Сабору да ли се Закон односи и на српску имовину која је у процесу сукцесије.

– То сам урадио како бисмо избегли замку да инвеститори постану власници имовине на којој власничко-правни односи нису решени. Потпреседница није имала представу да се закон може и тако тумачити, па се може рећи да смо јој на неки начин отворили очи – наглашава Милошевић.

Штрбац: Србија да осигура примену Бечког споразума

Председник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац сматра да је Закон о подстицању улагања последица ранији антисрпских прописа.

– Питање имовине српских фирми, банака и институција треба коначно решити институционално, на нивоу две државе. Србија мора да осигура примену Анекса Г Бечког споразума. Док то не учини, све ће бити губљење пара и времена. Чак и у најгорем случају, да српска имовина у Хрватској припадне инвеститорима, постоји могућност обештећења, односно накнаде штете српским власницима – каже Штрбац.

Аутор: М.Ташковић

Извор: blic.rs