Прављење „бабароге“ од најбројнијег конституента парламентарне већине био је рецепт којим се председник Владе и до сада бранио од критика за сваки неуспех или обману који је приредио грађанима.
Kада је схватио да његово дриблање јавности слањем контрадикторних порука не даје резултате какве је јесенас кад се домогао премијерске функције, Здравко Kривокапић оптужио је за своје опсене Демократски фронт.
Последња Kривокапићева опсена заслужује, међутим, посебан презир јер је ДФ и једног од лидера ове коалиције Андрију Мандића оптужио да питање темељног уговора користе за рушење Владе.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Да би се разумело шта је премијер урадио пре два дана потребно набројати редом како се одвијала ујдурма око Темељног уговора коју је Kривокапић уз подршку својих савезника из Друге фамилије и следбеника Мираша Дедеића приредио:
Још почетком марта ове године било је познато да је садржај Темељног уговора усаглашен до у зарез што је потврдио министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић у интервјуу Политици (19. март) изјавом да су „створени сви услови да се споразум потпише“.
Потом је Патријарх Порфирије 22. априла поручио да је начелно договорено да после васкршњих празника оде у Црну Гору и потпише тај документ. Шест дана касније, Kривокапић је почео са својом представом изјављујући да „два члана нису у духу са законом, важећим законима у Црној Гори“, што апсолутно не одговара истини.
Из поузданих извора откривено је да је патријарх био спреман да допутује у Црну Гору и на Васиљевдан потпише темељни уговор. Зашто се то није десило треба да одговори управо Здравко Kривокапић.
Потом је уследило ново дриблање јавности од стране премијера и његових најближих сарадника који су у своју прљаву игру покушали да увуку Владику Јоаникија представљајући се јавности као борци за његов избор за митрополита црногорско приморског.
Уцењивање Синода СПЦ дало је, наравно, супротан ефекат а Kривокапићева маскарада завршена је скандалом у четвртак вече када је премијер прво три пута одбјао позив Владике Јоаникија да дође у Београд и потпише темељни уговор, наводећи сваки пут различити разлог одбијања. Потом је, по доласку у Патријаршију уследио најдегутантнији потез премијера предлагањем да се уговор потпише 30. октобра на дан упокојења митрополита Амфилохија.
У покушају да поправи свој одавно ишчезли политички углед у јавности, Kривокапић се минулих дана дао у више јефтиних ПР вратоломија – „случајно“ је сликан како тргује на градској пијаци, још „случајније“ како се поклања на гробу митрополита Амфилохија.
Мотиве овог бизарног маркетинга није тешко препознати: премијеру је пре него је „сишао у народ“ дата јасна порука на једном од састанака са лидерима парламентарне већине да су његовим радом сви незадовољни. Ту поруку му, при том, није саопштио лидер коалиције на чије је чело инсталиран заслугом попа Перовића.
Kривокапић је тада схватио да његови планови не одговарају реалности и ослонио се на помоћ опозиције у Србији, могуће и неких још иностранијих кружока блиских као и првопоменути Милу Ђукановићу и ДПС-у.
У овој једначини лежи одговор на последнњи покушај скретања теме са скандала који је приредио у четвртак на наводни покушај ДФ-а да руши Владу.
Kривокапић упорно одбија да схвати да је своју Владу сам већ срушио, и да му сва пропаганда којом покушава да обмане јавност да ужива икакву популарност у народу трагикомична. Узалудне су све куповине ФБ страница и група, сво ботовање на друштвеним мређама које су предузели другосрбијански ПР агенти – „Цар је го“.