Хигијенске прилике у Србији 18. вијека нису биле баш најбоље. Будући да је Србија била гранична област, кроз њу су пролазили војници, трговци и путници и из Хабзбуршког царства и из Турске. Ово је створило одличне услове за избијање епидемије куге. Из извора који потичу из 1719. сазнајемо да је куга те године харала у Истанбулу, у Нишу, у Видину, па и у Београду. О епидемији куге сазнајемо мало из српских извора, а доста више сазнајемо из млетачких и аустријских извора. Венеција је имала организовану службу која је пратила појаву заразних болести. Винћенцо Антонијо Перо, члан те службе који је 1719. боравио у Београду нас извјештава да је куга покосила многе аустријске војнике. Према млетачким изворима, око 60 мјеста у Хабзбуршкој Србији су била заражена кугом, а Венеција је брзо увела забрану трговине са зараженим областима. Аустријске власти су биле свјесне озбиљности ситуације па су покушале да сузбију болест. Наређено је да се успоставе блокаде на граници са Турском као и да се поставе санитарне службе. 1723. након проласка првог вала куге, границе су отворене, али већ у децембру исте године у Параћину је забиљежен нови случај.

Аустрија је поново затворила границе, а у Србију су дошли љекари. Интересантно је што су неки од тих љекара били приморани да откопавају гробове јер се по Србији тада проширило вјеровање у вампире. У Параћин су дошла два комесара за информације о заразним болестима, Буркхард Колер и Франц Ројхард. Отварани су контумаци у које су затварани они који су ипак прешли границу. Ако би се неко од заражених, нашао у контумацу одмах би био или пребачен у болницу или враћен у Турску. Роба им је одузимана. Многи су се жалили због оваквих мјера. У случају да заражени има писмо или некакав други папир, тај папир је провлачен кроз загријану киселину, а затим остављан на чисту тканину. Воће, кафа, махуне и слично су остављани 3 седмице на ваздуху, а тканине су остављане 6 седмица. Посебно је ризичан био новац пошто је он пролазио од особе до особе па су тако новац прали сапуном, а кориштена је и со. 1732. између краљевине Србије и Хабзбуршке Влашке су уведене нове блокаде, људи који би прешли границу би у контумацима остајали 42 дана, а забрањен је био увоз хране и крзна. Почетком аустријско-турског рата 1737. куга се вратила, харала је Банатом и Хабзбуршком Србијом а 1738. је десетковала аустријску војску у Београду, а несрећници су спаљивани заједно са њиховим стварима. Посебно тешко су страдали свештеници, и православни и католички, јер су они често били у додиру са зараженим војницима којима је требало причешће, исповијест и слично. Куга је у периоду од 1718-1739. похарала Србију, нанијела јој велике штете, а још су се у Србију вратиле и Османлије.

Извор: Историја Срба

--