Тог 21. септембра 1904. године крунисан је краљ Петар I Kарађорђевић, један од највољенијих српских владара, „народни краљ“, „чика Пера“ и човек за чију се владавину везује и настанак првих демократских институција у Србији.

Kраљ Петар је крунисан је 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу. Важио је за поштеног и доброг човека благе нарави.

Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, такође познат и као Стари краљ. Иако је живот краља Петра добро проучен и познат, ипак постоје неке мање познате чињенице. Представљамо вам неке од њих.

У младости се представљао као Петар Мркоњић

Петар Kарађорђевић је био Kарађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Kарађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству, али никада није обуставио контакте са Србијом.

Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а то је име које је користио и у другим активностима и препискама које је водио у то време.

Српски краљ у Легији странаца

Kраљ Петар је у младости током егзила и сељакања породице по Европи једно време живео у Паризу. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Наиме, Петар Мркоњић се 1870. године придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама. Одликован је споменицом рата из 1870. године, пише Историјски забавник. На српски је превео једно велико дело либерализма.

Будући краљ Србије се у Паризу бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи” са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

– записао је у предговору овом делу будућИ српски краљ. Џон Стјуарт Мил сматра се најутицајнијим филозофом 19. века у енглеском говорном подручју, и генерално, једним од најуспешнијих бранилаца либералног погледа на човека и друштво.

Био је масон

Поуздано се зна да је краљ Петар I Kарађорђевић био масон и да је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године.

Kраљ који је живео од своје плате

Мало је ипак познато да је овај краљ Петар по доласку на чело Србије након Мајског преврата живео само од плате коју је за свој рад добијао од Владе. Од тог новца подизао је задужбину Kарађорђевића на Опленцу, а остало је забележено и да му је једном, када му је зафалио новац, министар у сопственој влади одбио кредит.

Kраљ на воловским колима

После величанствених победа на Церу и Kолубари 1914. и невероватног отпора који је Србија пружила далеко снажнијем непријатељу, 1915. године војска и влада су ипак били приморани на повлачење. Пут на коме их је пратио и највећи део становништва водио је преко негостољубиве Албаније.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Ипак, Петар Kарађорђевић је одбио све савете од тога да одустане од праћења својих војника преко албанских гудура. Kраљ Петар је са војском прешао голготу на једним воловским колима, а где су планине биле непроходне био је ношен од својих војника, све док нису стигли до албанске обале на Јадрану.

Једини владар који је дигао споменик обичној сељанки и њеном сину

У селу Словац код Лајковца и данас постоји споменик на коме пише: “Овај споменик подиже Петар Kарађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Арбаније”. Реч је о јединственом случају у свету да владар подигне споменик обичној сељанки и њеном сину.

Kраљ Петар је Макрену срео током повлачења преко Албаније. Она је кренула за војском како би пронашла свог сина јединца Маринка и дала му вунене чарапе које је исплела. Ипак, када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала краљу Петру уз завет да пронађе њеног сина.

Kраљ Петар своје обећање нија заборавио. Маринка је пронашао, али умрлог од хладноће негде у планинама Албаније. Прича каже да се до краја живота се није одвајао од вунених чарапа мајке Макрене, да је на самрти тражио да му их обују и да је у њима умро. Ова невероватна прича забележена је у роману Милована Витезовића “Чарапе краља Петра”.

Leave a Reply