Свидело се то неком или не, ови момци су прескочили сопствену сенку!

И шта год да су били и/или радили у животу, кроз “Левијатан“ су (сопственим) трудом и вољом успели да постану нешто много више од производа окружења. На прсте бројим људе за које бих могао да кажем сличну ствар.

То што се лично (потенцијално) баве сумњивим пословима или што су хулигани/националисти/верници – нема, ама баш, никакве везе са оним што практикују као организација. Уосталом, баш као што се на операционом столу не бавим светоназором хирурга, као што ме у пожару не занима да ли је ватрогасац верник или националиста, као што ме заболе за кога навија пандур који лови педофила – исто тако ми није битно како и колико је истетовирана рука која пружа помоћ угроженим животињама.

А, параноја да је у питању covert operation, која за циљ има ширење фашистичке идеологије, једна од блесавијих икад. Мсм, идеја да ће се либерални космополита и милитантни атеиста попут мене, уколико подржава “Левијатан“, једног јутра пробудити као, нпр., обожавалац Љотића – реална је таман колико и идеја да ћу се због Прајд-а претворити у хомосексуалца.

Што се тиче фраза типа “насиље рађа насиље“ или “насиље није одговор“ или “насиље не може да се оправдава“ – бојим се да је њима место у неким срећнијим и уређенијим друштвима где је насиље ексклузивно право државних институција. Јер, шта је друго репресија полиције и правосуђа него институционализовано насиље у име друштва а противу индивидуе која се огреши о друштвени договор у форми закона?

Sorry, али у Србији се закони не поштују, институције не функционишу, а небројено много индивидуа, неометано, упражњава раскошан дијапазон патологија – од бруталног лоповлука до садизма и зоофилије. И то што су, од свих културних, пристојних, образованих и лепо васпитаних грађана ове земље, баш ови момци одлучни да дигну глас и крену, како знају и умеју, да исправљају оно што они лично виде као неправду, говори пуно о њима, али и о друштву у целини.

Можда вас не узнемирава мучење животиња и сматрате да постоје важнији и хитнији проблеми? Одлично! Под хитно почните да се бавите тим проблемима и то, ако није проблем, са истим жаром и посвећеношћу коју “Левијатан“ показује у својој борби. А, уколико сматрате да је Покрет Левијатан приоритет на тој листи проблема, е, јбг, или сте злостављач животиња или немате, баш, никаквих проблема у животу.

У Србији се, нпр., из буџета мале локалне самоуправе испумпа 400.000е на 9 круг пакла за псе! Тиме се нико, никада не би бавио (макар не ефикасно) да не постоји “Левијатан“. Тако да, иако им је у првом плану фокус на животињама, активности организације последично указују на дубље друштвене проблеме, на корупцију и криминал које је, напросто, неодговорно игнорисати само зато што вам “Левијатан“ није по укусу. Нису, по форми, ни мој cup of tea али ме то не спречава да подржавам суштину.

О, да, слажем се да практикују контроверзне методе комуникације са неистомишљеницима али све што сам до сад видео јесте да неки анонимни кењатори на друштвеним мрежама више нису тако анонимни па сад то курчење и вређање и прозивање – захтева и зрно муда, јбг.

Па, ево, силно сам се потресао…

И на крају, запитајте се – шта овим ликовима све то треба у животу? Што овај “фабрички“ богаташ, уместо да га боли к*рац за све, не спава ноћу и ратује са ветрењачама? Што цртају себи мету која привлачи и либерале и левичаре и десничаре и полицију и криминалце и политику и таблоиде? Што улажу себе, своје време и енергију, свој новац и личну безбедност у нешто што им, осим четвороножне захвалности, неће донети никакву корист?

Из личног искуства, “улично васпитање“ често као нуспојаву изроди челичне принципе.

Мсм, да, као друштво у целини, имамо невиђену срећу да овакви ликови са оваквим drive-ом, харизмом, енергијом и организационим способностима – имају принципе вредне поштовања.

Данијел Бракус

loading...