Више десетина политичара, политиколога, адвоката, историчара, новинара из региона потписало је Апел за осуду угрожавања мира у Црној Гори, у коме се наводи да је “Држава Црна Гора изложена покушају насилне дестабилизације, угрожени су јој мир, територијални интегритет, уставни поредак, владавина закона, једнакост грађана и равноправност цркава и верских заједница“.

Они сматрају да је “реч је о још једном у низу покушаја званичног Београда да се Црна Гора врати у државни оквир са Србијом и да се на тај начин спречи њена консолидација као самосталне и суверене државе“ ипозивају „све политичке актере у међународној заједници и региону да недвосмислено осуде дестабилизацију Црне Горе и региона коју креира и подстиче званични Београд“.

Они сматрају да је “Држава Црна Гора изложена покушају насилне дестабилизације: угрожени су јој мир, територијални интегритет, уставни поредак, владавина закона, једнакост грађана и равноправност цркава и верских заједница.“

У Апелу је наведено да “Своју државну независност, укинуту након српске окупације 1918. године, Црна Гора је обновила на референдуму 21. маја 2006. Усвајањем Закона о верским заједницама, припремљеним у сарадњи са Венецијанском комисијом и усаглашеним са највишим европским стандардима у тој области, Црна Гора мења закон донешен пре пола века. Истовремено, овим се поништава Декрет регента Александра Карађорђевића из 1920. Године, којим је укинута аутокефална Црногорска православна црква, и у потпуности заокружује државно-правни оквир Црне Горе. Отуда напади великосрпских националиста на Закон о верским заједницама, који је и повод за нови покушај државног удара“.

  • Октобра 2016. Црна Гора је успела да се одбрани од руско-српског удара. Успе ли нови покушај дестабилизације Црне Горе, његове директне последице биће оружани сукоби, губитак људских живота и материјална разарања – поручују потписници апела. Стратег, покровитељ, логистичар и наредбодавац последњег покушаја дестабилизације Црне Горе је званични Београд, односно власти Србије, Српска православна црква и највеће опозиционе странке. И овога пута српске елите консенсуално од власти у Србији захтевају радикалну реакцију. Упозоравамо да су механизми дестабилизације Црне Горе једнаки онима осмишљеним деведесетих година прошлог века. И њихов циљ је исти: задржавање Црне Горе под београдским великодржавним патронатом најсигурнији је начин очувања идеје велике Србије. “Споменици” такве политике званичног Београда су геноцид, етничко чишћење и масовни ратни и злочини против хуманости почињени у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову.

Они поручују и да “Због значаја Црне Горе као водеће државе у евро-атлантским интеграцијама у Југоисточној Европи, сматрају недопустивом пасивност европских институција и влада демократских земаља у осуди новог покушаја дестабилизације Црне Горе на принципима политике Слободана Милошевића. Политичком, црквеном и медијском кампањом дезинформација из Београда, која се спроводи и у Подгорици и Бања Луци, озбиљно је угрожен мир не само у Црној Гори, већ и у целом региону“.

Апел су потписали:

Латинка Перовић, историчар

Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ и председник Хрватске

Милан Кучан, председник Словеније

Будимир Лончар, министар спољних послова СФРЈ

Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ

Раиф Диздаревић, председник Председништва СФРЈ

Харис Силајџић, председавајући Предсједништва БиХ

Азем Влласи, адвокат

Вељко Булајић, редитељ

Богдан Тањевић, кошаркашки тренер

Шербо Растодер, историчар

Иво Голдстеин, историчар

Хуснија Камберовић, историчар

Миливој Бешлин, историчар

Момир Самарџић, историчар

Никола Самарџић, историчар

Живко Андријашевић, историчар

Драган Марковина, историчар

Един Омерчић, историчар

Аднан Прекић, историчар

Иво Вајгл, дипломата, члан ЕП

Жарко Папић, директор ИБХИ

Димитрије Поповић, сликар

Сенад Пећанин, адвокат

Тамара Никчевић, новинар

Соња Бисерко, Хелсиншки одбор у Србији

Милорад Поповић, писац

Борис А. Новак, писац

Мирјана Миочиновић, драматург

Владимир Арсенијевић, писац

Давид Филип, писац

Светислав Басара, писац

Ненад Прокић, драматург

Ветон Суррои, писац и публициста

Андреј Николаидис, писац

Схкелзен Малиqи, филозоф

Владимир Милчин, редитељ

Дино Мустафић, редитељ

Радмила Војводић, редитељ

Емир Хаџихафизбеговић, глумац

Наташа Мићић, посланица у Скупштини Србије (ЛДП)

Чедомир Јовановић, народни посланик, председник ЛДП

Ненад Чанак, народни посланик, председник ЛСВ

Бојан Костреш, политичар (ЛСВ)

Александар Оленик, адвокат

Тања Петовар, адвокат

Александар Секуловић, Савез антифашиста Србије

Синан Алић, новинар

Нерзук Ћурак, политиколог

Проф. Едина Бећиревић

Проф. Гјyлета Мусхколај

Слободан Бацковић, академик ЦАНУ

Славо Кукић, социолог

Есад Дураковић, филолог

Бранка Драговић Савић, новинар

Динко Грухоњић, новинар

Слободан Саџаков, филозоф

Томислав Марковић, новинар

Белул Беqај, новинар

Лула Микијељ, активисткиња

Срдјан Шушница, социолог

Изабела Кисић, Хелсински одбор у Србији

Реуф Бајровић, политичар

Агон Бајрами

Славиша Лекић, новинар

Борис Варга, политиколог и новинар

Златко Диздаревић, новинар

Бошко Јакшић, новинар

Драган Бањац, новинар

Мијат Лакичевић, новинар

Гордана Суша, новинар

Боро Контић, новинар

Драган Бурсаћ, новинар

Емир Суљагић, новинар и писац

Наташа Говедарица, драматург

Снежана Чонградин, новинар

Павле Радић, колумниста

Бојан Тончић, новинар

Душан Мијић, предузетник

Проф. Иво Комшић,

Сузана Кадирић, новинар

Ћерим Бајрами, политичар

Есад Растодер

Русмир Махмутћехајић, Међународни форум Босна

Милош Ћирић, политиколог

Проф. Ферид Мухић

--

1 KОМЕНТАР

  1. Kada bi ovi sa spiska a mislim na većinu njih resavali pitanje opstanka drzave Srbije oni bi je sa zadovoljstvom uništili podelili okolnim zemljama a narod asimilovali na desetine novih nacionalnosti demokratski nema šta.

Leave a Reply