Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Kомисији за споменике и називе тргова и улица Града Београда да једна улица у престоници понесе име Љубана Једнака, јединог Србина који је преживео усташки масакр у Цркви пресвете Богородице у Глини 1941. године

У иницијативи, коју је поднео у својству грађанина, Вучић подсећа да се ове године навршило 80 година од најсвирепијег и најмонструознијег покоља српског народа на територији нацистичке НДХ у Другом светском рату, које су усташе извршиле у ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа 1941. године у глинској Цкрви пресвете Богородице, убивши том приликом око 1.700 људи.

Страшном злочину претходило је хапшење и стрељање глинских Срба у априлу и мају 1941, након проглашења марионетске НДХ.

У иницијативи у коју је Тањуг имао увид, Вучић указује да је једини Србин који је преживео масакр у глинској цркви, „епски у својој монструозности, бестијалности и грозоти“, био Љубан Једнак.

Имао је 26 година када су га усташе ухапсиле и са везаним рукама жицом одвеле у Цркву пресвете Богородице. У Цркви је већ било неколико стотина доведених Срба из Глине и околних места које су усташе мучиле на најужаснији начин, стоји у иницијативи предсендника.

Даље наводи да су усташе мртве бацали поред цркве, а над живима су наставили да се иживљавају, потом су убијене људе камионима одвозили до оближње јаме у које су их бацали.

  • Љубан је успео да се извуче из гомиле где су били живи и сакрије се мртве. Kако је био измрцварен, ушташки крвници нису ни приметили да је остао жив и бацили су га на камион са мртвим Србима. У јами су их поново пробадали бајонетима и пуцали на њих. Том приликом су га ранији – навео је Вучић.

Ускоро су, подсећа, усташе отишле по још ,мртвих, а јаму оставиле незатрапном.

Тај спасоносни тренутак Љубан и још један заробљеник који је још увек био жив, искористили су и успели да се извуку и побегну из јаме.

Сутрадан је Љубана нашао ујак, а његовог сапатника из јаме усташе су касније ухватиле и убиле.

После рата, наводи Вучић, Љубан је наставио да живи у Глини, све до августа 1995. године, када је поново започео прогон ис традање Срба у хрватској акцији „Олуја“.

  • Тада му је један комшија рекао: “Бежи Љубане, теби ће кожу са леђа да одеру, јер си жив остао“. И Љубан је оставао све што је имао, за женом и ћерком ушао у трактор и постао део непрегледне колоне у четири реда која је гоњена ка Србији – написао је Вучић.

Две године касније, Љубан Једнак је умро у Србији, далеко од свог родног краја.

  • Србија је то прећутала. Срамота је што Љубана Једнака, сведока два погрома, ту двоструку жртву сумануте политике крви и тла, тихог хероја и јунака, који ни после свега није знао за мржњу, нисмо сахранили како долијуке, људски уз све почасти – навео је Вучић у иницијативи.

Зато сматра да бисмо именовањем улице по том мученику и хероју у насем главном граду, исправили вишедеценијску бесрамну грешку заборава.

  • Дозволите ми да, у својству грађанина Београда, овом приликом поднесем иницијативу да једна београдска улица понесе назив Улица Љубана Једнака. На тај начин бисмо исказали захвалност за велику жртву коју је овај Србин поднео, исправили историјску неправду која је према њему учињена, а нашој деци дали путоказ у ком смеру треба ићи, чија дела треба ценити и на кога се ваља угледати – навео је Вучић.

На Љубанову судбину и оно што је преживео, председник Србије је скренуо пажњу и у свом говору на обележавању Дана сећања све страдале и прогнане Србе у војној акцији Олуја пре недељу дана у Бусијама.

И тада је подсетио да је црвка у Глини „била објекат ђаволског церемонијала у којем су усташе људе најпре клале па терале да певају, лежао у крви где су бацали заклане, да би онда све њих убацили у камионе па у јаму“.

Председник је и том приликом истакао да га је срамота што се Србија стидела таквих људи.

  • Стидела се Србија својих красјшких избеглица и затварала путеве да их други не би видели, као да има потребе да се стидимо суза наших људи, деце и старих. Онда смо прећутали себи и свету да кажемо да је умро Љубан Једнак. Нисмо знали да га сахранимо уз све почасти, али и то би било мало. Наш идентитет је тада сахрањен заједно са њим нашим бесрамним заборавом, никада више не сме да се то понови – рекао је Вучић.

Оставите Коментар