Подгоричанин Лука Војводић спроведен је у ЗИКС на издржавање казне затвора, у трајању од 6 месеци, због „кривичног дела“, да је у мају 2020. године, уништио мермерну плочу на споменику на Равном Лазу у Пиперима.

Као што је раније писао ИН4С, Лукина породица се и раније огласила, и казала да је полиција шамарима изнудила „признање„, и да он није одговоран за то дело. Против младића је такође вођена застрашујућа медијска хајка.

Понављамо саопштење Лукине породице, која се огласила након пресуде:

Крајем маја 2020, Лука је ухапшен под оптужбом да је уништио спомен плочу на Равном лазу у Пиперима. Признање за дјело које није учинио дао је након што је малтретиран и шамаран од стране замјеника командира полиције, уз претходно поништену/поцијепану изјаву у којој негира извршење овог дјела.

Тадашња власт је, у намјери да што хитније открије починиоца овог дјела, вршила притисак на Управу полиције, а све у циљу конструисања политичке приче да је угрожен антифашизам у Црној Гори и да „силе мрака“ треба поразити на предстојећим изборима.

Није тешко закључити да су „силе мрака“ СПЦ и тадашња опозиција, а улога „лошег момка“ додијељена је нашем Луки, зашта разлоге можемо пронаћи у чињеници да наша породица, у то вријеме, опозициона и антирежимски опредијељена, да је Лука био активан на литијама и да је покренуо осликавање тробојки широм Црне Горе, због чега је привођен на информативни разговор у Управу полиције, у неколико наврата.

Са аспекта права на зајемчено правично суђење, Лука Војводић – примјерни младић и тек пунољетни ученик средње школе, који никада није осуђиван, тешко је и вишеструко оштећен!

Прво, јер је притиском и злостављањем од њега изнуђено да потпише неко трагикомично признање. Затим, јер је суд игнорисао резултат доказног поступка, према којем се он, у тренутку тобожњег извршења кривичног дјела, физички налазио на сасвим другом мјесту, што потврђује вјештачење телефона.

При томе, на путу до своје незаконите одлуке, суд је одбио све доказне предлоге одбране у односу на битне чињенице које се другачије нису могле доказати ( одбијено је свједочење Лукине родбине, код које је био у периоду наводног извршења кривичног дела, а која је једино могла то потврдити), чиме му је право на одбрану лишено основног атрибута – дјелотворности!

Коначно, изрицање драконске казне затвора, у трајању од 6 мјесеци, сликовито сведочи о природи овог „правичног и непристрасног суђења“.

Уложили смо жалбу Вишем суду, на ову срамну пресуду. Очекујемо да буде усвојена и наш Лука буде ослобођен кривичне одговорности, за дјело које му се ставља на терет, а које није учинио, чиме би правда била задовољена.

Leave a Reply