Кнежевски пар сачињен од Александра и Персиде Карађорђевић имао је чак десеторо деце. Најзнаменитије од њих биће краљ Петар Први, а иницијални разлог томе лежи у чињеници да су његова два старија брата умрла још у детињству. Још мање позната чињеница јесте да је Петар имао две старије сестре, 11 година старију Полексију и 9 година старију Клеопатру.
Клеопатра Карађорђевић. Име које изгледа и звучи прилично упечатљиво, а о чијем носиоцу тако мало знамо. Испоставља се да је судбина српске кнегиње Клеопатре једнако интересантна колико и њено име.
Била је 1835. година када је кнегиња Персида на свет донела другу ћерку о којој данас говоримо. Клеопатра се родила у Крајови у Влашкој, да би се са читавом породицом преселила на двор у Београду када јој је било 10 година. Исте године постављено је питање образовања младих кнегиња, на шта су родитељи имали спреман одговор – на препоруку Илије Гарашанина, позван је Матија Бан, Дубровчанин који је до позива владајућег пара живео у Цариграду. У лето исте године се преселио у Београд како би био приватни учитељ на двору.
Романтична поема Кнеза Михаила
Прича каже да је Клеопатра била изузетно тиха и повучена, паметна и посвећена учењу. Лепа и талентована, такође. Упоредо са класичном наставом, узимала је редовне часове клавира код чешког пијанисте и композитора Алојза Калауза. Тако полако долазимо до кнегињиног петнаестог рођендана, када на површину испливава танка нит која је једном, замало, везала две породице – Карађорђевиће и Обреновиће. Наиме, дванаест година старији Михаило Обреновић јој је за ту прилику написао и поклонио песму за коју сте засигурно чули: „Што се боре мисли моје“.
По неким изворима, које никада нећемо моћи да потврдимо, између наследника две породице су постојале велике симпатије (или је то, пак, било једносмерно). У сваком случају, ова романтична сумња је потврђена документом са посветом од Михаила Клеопатри. Песма је први пут одшампана у Бечу, на француском језику, са следећим строфама које прате нотни запис:
Што се боре мисли моје
Искуство ми ћутат` вели,
Беж`те сада ви обоје
Нек ми срце говори.
Први поглед ока твога
сјајном сунцу подобан
пленио је срце моје,
учинио робом га.
Да те љубим, ах, једина
целом свету казаћу,
сам` од тебе, ах, премила,
ову тајну сакрићу.
Било је разних извођача, а ми данас најпре препознајемо глас Звонка Богдана уз тамбурицу или композицију Корнелија Станковића написану средином XИX века.
Преурањени крај
Љубав, постојећа или не, између Михаила и Клеопатре се никада није озваничила. Обреновић, у том тренутку живећи као изгнаник у Бечу, се оженио Јулијом Хуњади а Клеопатра је са својих 19 година удата за Милана, сина политичара Аврама Петронијевића. Овај брак је потрајао свега 5 месеци, јер се на путу испречила болест младе невесте. Не постоје тачни записи о томе шта је напало Клеопатру, али симптоми указују на то да се вероватно радило о туберкулози због чега је одведена у бању Глајхенберг у Штајерској на терапију и лечење. Међутим, овде и умире 1855. године и постаје прва од неколико деце које ће Персида и Александар изгубити за живота.
У Београду ћете тешко наћи доказ њеног постојања (осим што ћете је се можда сетити кад зачујете поменуту романсу негде у Скадарлији). Ако, пак, живите у близини Космаја, можда знате за Цркву светих аспостола Петра и Павла. Уз њу се налази Клеопатрина спомен чесма, коју су њени родитељи подигли недуго након њене смрти, оставивши мештане да верују да је вода која тече из ње чудотворна.
Вања Млађеновић
