Преко мојих леђа, неспособна да се носи са аргументованим критикама, чињеницама које показују да је корумпирана чиновница, балерина у покушају и јахачица у успону, аутошовиниста и шпијунче, Мариника Живку Чобану Тепић покушала је да изиграва жртву. Захваљујући чињеници да је ово банатско пашче на поводцу разних амбасада и дубоке државе, неправедно сам 53 дана био притворен и одвојен од трудне супруге и слободе. Ја ни тада нисам желео да будем жртва, за разлику од госпође са три презимена, пет љубавника и много више партијских чланских карата – већ сам хтео да будем борац. И био сам. И захваљујући истини, али и напорима адвоката Мироја и Мире, постао сам и победник. Лажи су потопљене, као што ће бити потопљене и остале лажи које јахачица свакодневно лансира по туђем налогу и противно интересима и логике и истине и, коначно, своје државе.
Силно забринута за националне интересе и добробит Србије, толико да заједно са лажним мајкама-нарикачама лажних сребреничких жртви инсистира да је тамо био геноцид, да отцепљује Војводину и промовише хомосексуалност у средњим школама, недавно је открила „велику аферу“ – каже госпођа Живку Чобану Тепић Ђилас да је Ивица Дачић паре за повлачење признања Kосова узимао од трговаца оружјем.
Црвене, као заклети антикомуниста, одувек сматрам паразитима и једном од најштетнијих појава на политичкој мапи икада, па никада нисам мислио да ћу распеваном уцењивачу рећи: „Свака част“, но натера ме на то ова исхабана банатска шмизла која је за сличне излете недавно прљавим страним парама награђена салонским станом у самом центру Новог Сада. Иначе, опште је познато да су Шиптари, када су плаћали признања, новце скупљали искључиво од уметника, песника и хуманитарних радника.
Глупост, безобразлук и мржња према сопственом леглу Маринике није оно што ме, међутим, ужасава: ако је и у славној Спарти могло бити генетског шкарта, немогуће је да га не буде у измученој данашњој Србији. Ужасава ме недостатак храбрости и куражи „међу нашима“, међу онима којима је родна груда дража од тапшања по рамену и коверти разних амбасадора. Зашто нико осим Ђуке и Мише не сме наглас да каже: Мариника, схвати, нећемо стати.
И заиста нећемо – ни са борбом против таквих, ни са борбом за честиту Србију. Ни са разобличавањем свих лажи, ни са откривањем позадине. Док вас политички не уништимо, док вас метафорички не уклонимо са сцене, нећемо стати. Сигурно.
И нећемо пристати на ваше услове, ваше игре и ваше придике. Нећемо дозволити да нас моралу учи она која је морала да купи XXXЛ новчаник да би у њега могла поређати све чланске карте, које вади по потреби. Нећемо дозволити да нас моралу учи она која је променила више крила него одевних комбинација. И нећемо ћутати.
Да, рећи ће луди Томо и осудиће ме и моји и твоји, не на основу личне импресије, него на основу објективних околности: Мариника, курво!
Нека осуђују, то је посао кукавица. Народ зна. Овде су се увек вредновали домаћини и вредне, поштене жене. Такве као ти – никада. И сви Сороши овог света то неће променити. Никада.
Томо Ловрековић

--

Leave a Reply