Ове године ће на скупу у Вирпазару марширати „комунисти“ и „комите“, предвођени Милом Ђукановићем и предсједником СУБНОР-а Зувдијом Хоџићем, чији су идеолошки преци издајом изазвали масовни бунт и устанак народа Црне Горе

Прослава 13.јула ове године представља још један ментални апсурд црногорског национално – националистичког кошмара искреираног колажом фашизма, стаљинизма, титоизма, комунизма и на крају клептоцентричног шовинизма. Једино што све те странпутице спаја јесте исконска издаја српског карактера црногорског бића одјенута у рухо устанка и слободе у коју је одјевају антиподи слободарског духа и робовласници СР Црне Горе и Монтенегра.

Тринаести јул 1878. и триниаести јул 1941. године су два битна датума у историји Црне Горе. Први је породио други. Први је озваничио државу – други створио нову нацију. Први је несрећни датум у српској историји којим је повучена линија и прекинут сан српског народа о ослобођењу и уједињењу. Датум у коме су херцеговачка браћа замјењена за самодовољност једне личне владавине.

Други је још фаталнији а последица је бунта због срамног чина дан раније када је проглашена квинслишка држава Црна Гора, под италијанским фашистичким протекторатом. Без свијести о идеолишким замислима појединих „класно свјесних“ другова и њиховим будућим братоубиствима, побунио се народ жељан спирања љаге са српског имена Црне Горе, несвјестан трагедије коју ће самом себи приредити када будући комесари почну са лијевим скретањима и пасјим гробљима, са затирањем свога коријења и имена. Нијесу многи честити борци у редовима НОВЈ могли слутити будуће кораке њихових лажних насљедника, нијесу могли слутити у шта ће се преметнути њихова слободарска борба против окупатора, нијесу могли знати да ће се њихова тробојка забрањивати за вријеме владавине олигархије коју чине лажни четник, лажни комита и лажни партизан Ђукановић и његов припејд СУБНОР. Нијесу искрени људи жељни слободе могли да знају да постоје такве преливоде и ниоткуди попут сељанчета што се из Растока спустило у Никшић у џемперу, аванзовало у предсједника владе развејавајући србофобију да би ускоро издало саборце и одјевено у одијело скупље од његове душе почело да „брани“ Црну Гору од ње саме, мјењајући идеологије и спонзоре брже од чарапа и скупоцјених ципела.

Ове године ће на скупу у Вирпазару марширати „комунисти“ и „комите“, предвођени Милом Ђукановићем и предсједником СУБНОР-а Зувдијом Хоџићем, чији су идеолошки преци издајом изазвали масовни бунт и устанак народа Црне Горе.

Нигдје СУБНОР није имао такав утицај као у Црној Гори. Свемоћни комунистички ветерани заузимали су став по свим битним питањима од политике – до музике. Чак је због песме “Црни мерцедес” у Бару, по тужби СУБНОР-а суђено фронтмену “Рибље чорбе”, Бори Ђорђевићу!

Данас је та моћна организација постала рибља чорба Мила Ђукановића и његове клептошовинистичке дружине.

Црногорски СУБНОР, као и овај локални, црмнички, без аутентичних представника данас служи као декор или предгрупа екстремним и професионалним браниоцима „црногорства“. Оно што, међутим, спаја субнораше без дана борбе и расточке дрипце који су на власт дошли због митског поријекла у редовима четничког покрета јесте консензус о одбрани тековина осмодеценијске пљачке Црне Горе у којој солидарно и непрекидно учествују црвена и зелена аристократија. Није то неко нарочито чудо. Још 1945.су потоњи црвени барони побили браћу и кумове, 1948.чак и саборце и браћу из офанзова, а 1997 су у име свога лажног бога – издаје Црне Горе – опет издали своју браћу и кумове. То је једина њихова константа и једини порив који мрзитељ шаховнице и сатрап Црне Горе разумије: подсмјех Слободи и Српству, поклоњење издаји и користи од тада до данас. Не могу робови својих привилегија, зависности и страсти говорити о слободи коју су св. Петар и синовац му опјевали и сањали. Нијесу рушитељи капеле и уништитељи Црне Горе достојни да те узвишене појмове узму у своје срце и уста.

Зелено – црвена коалиција избором Црмнице као староцрногорске нахије, играјући на слободарски дух Црмничана, користећи сваки повод, покушава да се наметне као екслузивни заштитник државних интереса.

Оно што се данас најжешће штити у Црној Гори је опљачкано богатсво под разним паролама и декорима.

Црмничани то препознају, као што су то препознали и 1941. у Вирпазару устајући против издаје оних које данашњи лажикомити величају!

Ми, Црмничани, са презиром ћемо дочекати ове нежељене госте. Црмница и њен центар Вирпазар, иако очишћени од стране комуналних радника као никад раније, никад нису били опогањени као што ће бити на дан посјете ових сљедбеника Секуле Дрљевића и Османа Растодера.

Као што смо рекли не фашизму 1941. данас кажемо не њиховим наследницима 2021. Нисмо поклекли пред страним слугама ни тада, нећемо ни пред лажним комитама и неаутентичним устаницима ни данас!

Гојко Раичевић, предсједник скупштине Удружења Црмничана “13. јул”

Leave a Reply