Бачки Буњевци поново траже да се поништи акт из 1945. године, којим су они „проглашени“ Хрватима.
Савез бачких Буњеваца одржао је у Суботици скупштину странке на којој је за председника изабран Мирко Бајић, а као основна тачка у програму наведено је остваривање права на аутохтоност и сопствено име.

„Буњевци су аутохтон јужнословенски народ и национална мањина у Србији, са истим правима као и свака друга национална мањина. С тим у вези, не одустаје се од захтева да Скупштина АП Војводине наредбу из 1945. године којом се сви Буњевци имају сматрати Хрватима без обзира на личну изјаву, Декларацијом оцени као акт асимилације, и као такав званично прогласи ништавним“, стоји у саопштењу политичке партије војвођанских Буњеваца.“

Они траже да се буњевачки језик прогласи за службени у свим срединама где то закон предвиђа, као и право на образовање и информисање на матерњем језику по истим условима које имају припадници других националних заједница.

У саопштењу се додаје да ће Савез бачких Буњеваца изаћи на наредне изборе.

Буњевци су етничка група насељена претежно у Бачкој, око Суботице, затим у Барањи, Банату, и Мађарској (у чонградској и пештанској жупанији).

Према попису становништва из 2011. године, на територији Србије било их је укупно 16.706, што је чинило 0,23 % од укупног становништва земље. На основу процене, у општини Суботица је међу Буњевцима, исте године било 7.240 особа или 46,58 %, које нису користиле буњевачки говор као свој матерњи језик, а у општини Сомбор је било око 1.671 или 81,19 % таквих случајева.

Популација Буњеваца, у њиховом традиционалном завичају, показује дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910. години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1% те популације; део ове буњевачке популације из 1910. године, у протеклом веку је обухваћен хрватском националном заједницом у Војводини и Мађарској).

Народна скупштина Мађарске је одбила захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус националне мањине, пре свега се водећи стајалиштем Мађарске академије наука да су Буњевци етничка група Хрвата, као и због негодовања Хрватског националног већа у тој земљи, који је поднео приговор Уставном суду (додуше, сам приговор је одбијен пошто је постојао довољан број потписа поднет државном гласачком одбору).

Advertisements

1 KОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here