Зашто поштујем Јермене? Највише због брилијантно спроведене тајне акције „Немезис“ (по грчкој богињи освете) коју је организовала Јерменска револуционарна федерација и спровела је у периоду 1920-1922.

Ради се о осветничкој акцији гдје су мете били идејни творци геноцида над Јерменима (у којем је страдало милион и по Јермена) из 1915. године и азербејџански високи званичници одговорни за масакар над Јерменима у Бакуу 1918. године гдје је страдало око 30 хиљада Јермена.

Ликвидирани су:

  • Фатали Кхан Исгендероглу Кхоијск – убијен 19.06.1920. у Тбилисију од стране Јерменског патриоте Арама Јерганијана (20). Фатали је био премијер Азербејџана у тренутку масакра у Бакуу.
  • Талат Паша – убијен 15.03.1921. у Берлину од стране јерменског патриоте, Согомон Техлиријана (25). Талат паша је био министар полиције и премијер у Османском царству у периоду када се дешавао геноцид и идејни је творац истог.
  • Бехбуд Кан Јаваншир – убијен 18.07.1921. у Истанбулу од стране јерменског патриоте, Мишака Торлакијана (29). Бахбуд је био министар спољних послова у Азербејџану током масакра над Јерменима у Бакуу.
  • Саид Халим паша – убијен 05.12.1921. у Риму од стране јерменског патриоте, Аршавира Ширакиана (21). Саид Халим је био премијер у Отоманској империји у доба геноцида.
  • Бехаедин Шакир – оснивач специјалне организације за спровођење геноцида над Јерменима – убијен 17.04.1922. у Берлину, а и њега као и Азера Фаталија убио је Арам Јерганијан.
  • Кемал Азми – гувернер Трабзонског вилајета и један од оснивача већ поменуте организације – убијен 17.04.1922. у Берлину од стране Аршавира Ширакијана, истог јерменског патриоте који је годину дана раније убио Саид Халим пашу.
  • Џемал Паша – гувернер Сирије и министар морнарице – убијен 25.07.1922. у Тбилисију у Грузији од стране јерменског патриоте Степана Џагхигијана (36).
  • Енвер паша – министар одбране у Османској империји – убијен од стране Јакоба Мелкумијана у Таџикистану 04.08.1922. године.

Након што су избрисали с лица земље све одговорне за геноцид из 1915. године и масакар у Бакуу из 1918. године Јермени су заслужили дивљење цијелог слободарског свијета.

Педесет година касније Јермени ће формирати и тајну организацију АСАЛА-у која је вршила атентате над турским дипломатама у свијету са намјером да прича о геноциду коју је званична Турска свим снагама заташкавала, угледа свјетлост дана. Једна од успјешних акција АСАЛ-е био је и атентат из 1983. године који се догодио у Београду када су двојица Јермена дошла из Бејрута и ликвидирала турског амбасадора Галипа Балкара.

Рат који ће избити 1988. и трајати до 1994. у Нагорно Карабаху изродиће нове јерменске хероје попут Монте Мелконијана (читај јерменски Вељко Миланковић) који ће страдати у борбама са Азерима 1993. године, а који је такође поникао из АСАЛ-е.

Овај текст сам написао инспирисан емисијом Balkan.info у којој је 2016. године гостовао јерменски писац и почасни конзул Србије у Јерменији, Бабкен Симоњан.

„Видио сам Грачаницу, а на зиду фреска краљице Симониде и сјетио сам се у том тренутку оне чувене Ракићеве пјесме „Симонида“, ја нисам могао да гледам ту фреску без суза зато што сам се сјетио окупиране Западне Јерменије (данашња Турска) и језера Ван одакле ми је отац поријеклом. Ту је једна црква, дивна црква из 10. вијека која се зове црква Светог крста и на зидинама је рељеф Адама и Еве којима су Турци ископали очи, као и Шиптари Симониди на Косову и Метохији. Ми смо браћа и сапатници!“

Живио храбри јерменски народ и Република Арцах!

Филип Егељић, мастер политиколог

--

Leave a Reply