Угледни конгресмени САД оснивачи су Албанско-америчке грађанске лиге, чији је симбол мапа „велике Албаније“. Албанске интересе осамдесетих заступао и кандидат за председника Америке Џо Бајден.

Косовски Албанци имали су својеврсну помоћ у моћним политичким круговима САД приликом припреме терена за прављење своје лажне државе Косово и једностраног проглашења независности. За то су, оцењују аналитичари, деценијама уназад Албанци платили десетине милиона долара кроз транспарентне лобистичке уговоре, али и кроз разне синекуре.

Почело осамдесетих

И актуелни демократски кандидат за председника САД Џо Бајден се осамдесетих година, као сенатор америчког Конгреса, већ тада залагао за интересе косовских Албанаца и подржавао је њихову припрему терена за самопроглашену независност. Имајући у виду да је наклоњен Албанцима, Бајден сада има значајну подршку и албанских гласача у САД.

Само један од доказа да су амерички лобисти албанских интереса дебело награђивани јесте и то што је Џим Џема, бизнисмен албанског порекла, недавно донирао 500.000 долара Институту Дол, који је основао некадашњи утицајни сенатор из Канзаса Боб Дол, а који је био међу првим америчким политичким лидерима који су скренули пажњу на Косово.

Дол је још касних осамдесетих истицао да на Косову живи углавном албанско становништво и, како наводе наши саговорници, заступао је албанске интересе преко албанско-америчког лобија у САД.

Помоћ дијаспоре

Новинар и политички коментатор Милован Јовановић каже да су Албанци још почетком осамдесетих схватили значај и моћ лобирања и озбиљно се посветили томе.

– Републиканци Џозеф Диогарди и Роберт Боб Дол оснивачи су албанско-америчког лобија у САД. Конгресмен Том Лантос и Хенри Хајд јуна 1986. године поднели су Конгресу Нацрт резолуције бр. 150, у којој су изразили забринутост због положаја Албанаца у тадашњој Југославији. Три године касније Диогарди је основао Албанско-америчку грађанску лигу. Диогарди и Дол од тада уз велику финансијску помоћ албанске дијаспоре у Америци крећу у промоцију циљева лиге, чији је симбол мапа „велике Албаније“ – прича Јовановић.

Скупа операција

Додаје да су после тога Диогарди и Дол постали заправо „неформални амбасадори косовских Албанаца у Вашингтону“, а да су њихове посете Косову деведесетих година праћене уз велико окупљање Албанаца, који су у њима видели борце за „албанску ствар“ у Америци.

– Лобирање је врло скупа операција, на пример, ангажовање неког бившег утицајног конгресмена или сенатора који би заступао одређене ставове и интересе може да кошта више од 500.000 долара годишње. На званично лобирање је потрошено десетине милиона долара а на незваничне канале и више од милијарду – каже Јовановић.

Заслужни лобисти постали акционари косовске привреде

Председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић каже да су амерички званичници дужни да пријаве лобирање.

– Уговори који се појављују и у које имамо увид обично су на суме од 100.000 до 200.000 долара на годишњем нивоу. Наравно, што је проблематичнији циљ лобирања, и суме су веће, а и није све транспарентно. Треба имати у виду да су косовски Албанци омогућили заслужним лобистима синекуре, уносне послове и практично им обезбедили да постану акционари косовске привреде – каже Вуковић.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here