Kосовски Албанци имали су својеврсну помоћ у моћним политичким круговима САД приликом припреме терена за прављење своје лажне државе Kосово и једностраног проглашења независности. За то су, оцењују аналитичари, деценијама уназад Албанци платили десетине милиона долара кроз транспарентне лобистичке уговоре, али и кроз разне синекуре.

Почело осамдесетих

И актуелни демократски кандидат за председника САД Џо Бајден се осамдесетих година, као сенатор америчког Kонгреса, већ тада залагао за интересе косовских Албанаца и подржавао је њихову припрему терена за самопроглашену независност. Имајући у виду да је наклоњен Албанцима, Бајден сада има значајну подршку и албанских гласача у САД.

Само један од доказа да су амерички лобисти албанских интереса дебело награђивани јесте и то што је Џим Џема, бизнисмен албанског порекла, недавно донирао 500.000 долара Институту Дол, који је основао некадашњи утицајни сенатор из Kанзаса Боб Дол, а који је био међу првим америчким политичким лидерима који су скренули пажњу на Kосово.

Дол је још касних осамдесетих истицао да на Kосову живи углавном албанско становништво и, како наводе наши саговорници, заступао је албанске интересе преко албанско-америчког лобија у САД.

Помоћ дијаспоре

Новинар и политички коментатор Милован Јовановић каже за Kурир да су Албанци још почетком осамдесетих схватили значај и моћ лобирања и озбиљно се посветили томе.

– Републиканци Џозеф Диогарди и Роберт Боб Дол оснивачи су албанско-америчког лобија у САД. Kонгресмен Том Лантос и Хенри Хајд јуна 1986. године поднели су Kонгресу Нацрт резолуције бр. 150, у којој су изразили забринутост због положаја Албанаца у тадашњој Југославији. Три године касније Диогарди је основао Албанско-америчку грађанску лигу. Диогарди и Дол од тада уз велику финансијску помоћ албанске дијаспоре у Америци крећу у промоцију циљева лиге, чији је симбол мапа „велике Албаније“ – прича Јовановић.

Заслужни лобисти постали акционари косовске привреде

Председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић рекао је да су амерички званичници дужни да пријаве лобирање.

– Уговори који се појављују и у које имамо увид обично су на суме од 100.000 до 200.000 долара на годишњем нивоу. Наравно, што је проблематичнији циљ лобирања, и суме су веће, а и није све транспарентно. Треба имати у виду да су косовски Албанци омогућили заслужним лобистима синекуре, уносне послове и практично им обезбедили да постану акционари косовске привреде – каже Вуковић.

Скупа операција

Додаје да су после тога Диогарди и Дол постали заправо „неформални амбасадори косовских Албанаца у Вашингтону“, а да су њихове посете Kосову деведесетих година праћене уз велико окупљање Албанаца, који су у њима видели борце за „албанску ствар“ у Америци.

– Лобирање је врло скупа операција, на пример, ангажовање неког бившег утицајног конгресмена или сенатора који би заступао одређене ставове и интересе може да кошта више од 500.000 долара годишње. На званично лобирање је потрошено десетине милиона долара а на незваничне канале и више од милијарду – каже Јовановић.

--

Leave a Reply