На питање да ли сматра да је на неки начин прекршио Устав тиме што је позвао да се устоличење премести, Ђукановић тврди да је то Уставом дефинисана процедура.

Мило Ђукановић сматра да није повредио Устав и да није допринео напетостима на Цетињу поводом устоличења митрополита – црногорско приморског, јер су се, прецизира, тога дана у Црној Гори сукобила два екстремизма – „великосрпски национализам који сада користи СПЦ као једину прекограничну инстраструктуру у Црној Гори“ и црногорски национализам који жели да се одупре, или да се на неки начин носи са великосрпским национализмом.

Ђукановић је рекао да је та теза „заиста погрешна и покушава да успостави неку, рекао бих непостојећу симетрију“.

„Одувек тврдим да се Црна Гора не може и не треба супротстављати нити једном великодржавном национализму својим национализмом“, каже Ђукановић.

Сматра, каже, да се Црна Гора сваком национализму „мора супродставити грађанским концептом свога друштва и то смо апсолутно радили“.

ГНУСНЕ ЛАЖИ

„Врло сам тврд заговорник такве државне политике Црне Горе. У овом конкретном случају се заиста радило о томе да је великосрпски национализам, по нашем уверењу, покушао да злоупотребом Српске православне цркве на Цетињу изведе завршни циљ понижења црногорске престонице и понижења свих људи који су везани за црногорски национални, културни и верски идентитет“, каже Ђукановић.

Kада се то догађа, по његовом уверењу, место председника државе је тамо где се бране те вредности.
KРШЕЊЕ УСТАВА

На питање да ли сматра да је на неки начин прекршио Устав тиме што је позвао да се устоличење премести, Ђукановић тврди да је то Уставом дефинисана процедура.

Уставни одбор парламента подржао је јуче иницијативу СНП-а да се покрене процедура утврђивања да ли је Ђукановић позивом на отпор устоличењу митрополита у Цетињском манастиру повредио Устав.

Објашњавајући процедуру, Ђукановић каже да, уколико Уставни суд оцени да је прекршио Устав, онда је „наравно могућност те исте парламентарне већине да трагом таквог мишљења Уставног суда изгласа опозив председника државе“.

„Уколико Уставни суд буде на становишту да није прекршен Устав, онда парламент више нема права да суди о том питању. Услов је, дакле, да Уставни суд оцени да је председник државе прекршио Устав“, навео је Ђукановић и додао:

Моје уверење је да нисам прекршио Устав. Моје уверење је да као председник државе апсолутно имам право да јасно саопштавам своје ставове о одређеним питањима, без обзира наравно на одвојеност државе и цркве.

ЦЕТИЊЕ

У овом случају је, наводи, говорио о једном питању које је носило, „један потенцијално експлозиван набој који је могао да угрози и стабилност Црне Горе и безбедност људи који су већ најавили своја окупљања на Цетињу“.

„И због тога сам сматрао да је рационалан приступ да се то питање устоличења једног владике – једне од верских заједница које функционишу у Црној Гори обави у неком другом храму. А, не баш на Цетињу – где 95 одсто становништва то доживљава веома провокативним“.

Сматрао је, истиче, да је рационално то измесити са Цетиња, али се нажалост, то није догодило, каже Ђукановић и тврди да то само потврђује оно што је већ рекао – да није циљ устоличење него демонстрација силе у односу на црногорску престоницу као симбол црногорског идентитета.

„Нема потребе да вам понављам шта мислим о таквом начину устоличења и колико ће он допринети даљој мисији Српске православне цркве у Црној Гори – посебно на Цетињу. Дакле, мислим да је све то скупа било веома ирационално, а да сам ја наравно, не само имао право, него и био позван као председник државе да саопштим свој став о томе“, рекао је Ђукановић, који у Њујорку учествује на 76. заседању Генералне скупштине УН.

Leave a Reply