Пад који многи предвиђају Милу Ђукановићу и његовој владавини у Црној Гори све је извеснији, а тога су изгледа свесни и у владајућој клики.

Иако је владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) у кампању за парламентарне и локалне изборе заказане за 30. август, на којима ће наступити под слоганом “Одлучно за Црну Гору – ДПС Мило Ђукановић”, као и много пута до сада ушла са предоминантне позиције у односу на остале политичке субјекте, контролишући, заједно са својим политичким сателитима, све државне (политичке, правне, административне, финансијске и остале) ресурсе, тешко је отети се утиску да у досадашњем току кампање и наступима највиших функционера ове странке, превасходно Ђукановића као њеног лидера и дугогодишњег апсолутног господара Црне Горе, и премијера и заменика председника ДПС Душка Марковића као носиоца изборне листе, преовлађује одређено засићење, праћено мањком нових идеја и рециклирањем уобичајене реторике, али и мање-више истих лица у врху листе.

На то, у евидентном недостатку конкретнијих резултата, али и инспирације у врху владајуће партије, указује готово папагајско понављање тезе о наводној угрожености Црне Горе и њеног суверенитета и државности деловањем “великосрпских кругова” и Српске православне цркве (СПЦ), потенцирање наводне пуне посвећености реализацији инфраструктурних и развојних пројеката (уз неизбежно помпезно фотографисање највиших званичника, често предвођених самим Марковићем, у ситуацијама као што је отварање делова путних праваца нижег приоритета), те, у циљу допуне постојећег наратива, позивање на наводни успех црногорских власти у сузбијању епидемије коронавируса, иако су исте те власти најодговорније за њено разбуктавање у актуелном периоду.

Имајући све то у виду, вероватно не треба да чуде наговештаји Ђукановићеве растуће резигнираности правцем у којем се креће странка на чијем је челу, и са тим повезано незадовољство капацитетима не само најближих сарадника, који предводе изборну листу ДПС, већ и млађих страначких кадрова, који би једног дана требало да га наследе. Kако сазнајемо, Ђукановић је из тих разлога веома летаргично ушао у актуелну предизборну кампању, невољно допуштајући да његово име буде у називу страначке листе, и одређујући Марковића, чувеног мојковачког “Радијатора” упитних интелектуалних, моралних и политичких капацитета, са којим је у ранијем периоду био у сукобу око превласти у ДПС, за њеног носиоца.

Услед тога, не треба бити превише изненађен уколико се у перспективи испостави да је Ђукановић актуелни период заправо искористио за прављење својеврсне одступнице за повлачење из политичког живота, свакако, уз неопходан “дил” са западним центрима моћи, који би га поштедео очекиваног кривичног процесуирања за пустошење ресурса Црне Горе током вишедеценијске владавине, и за пресељење на неку од егзотичних дестинација у иностранству, чији је, као без икакве сумње највећи бонвиван међу актуелним лидерима из региона, и до сада био веома чест посетилац.

Да ли су Ђукановићеви планови искључиво последица личног засићења, или можда, у контексту предстојећих избора, лидер ДПС располаже подацима и пројекцијама који не иду у прилог његовој странци, ускоро би требало да буде разјашњено.

--

Leave a Reply