Протести у Црној Гори кулминација су оправданих фрустрација српског народа, чија права нису први пут на удару тамошње власти, оцењују аналитичари и напомињу да целовито решење може да се тражи само између званичне Подгорице и Српске православне Цркве, а не Митрополије црногорско приморске
Политиколог и бивши шеф кабинета министра вера у Влади Србије Игор Јарамаз, уверен је да и Србија и СПЦ морају да инстистирају да коначно решење буде целовито и да се односи на целу СПЦ. То је његов одговор на спекулације о могућем настојању или жељи да се проблем са спорним Законом о слободи вероисповести реши у оквиру Митрополије коју води владика Амфилохије, а не у оквиру СПЦ.

На протестима Митрополије се, иначе, избегавају српска обележја, као што је приметно и да митрополит Амфилохије избегава да при помињању цркве и народа у Црној Гори користи префикс „српски“, што по мишљењу Јарамаза може да указује на „одређену политичку дипломатију или политичко лукавство у покушају проналаска компромиса“.

Њега, каже, у том смислу, више брину људи око митроплита Амфилохија: „Мислим на људе од којих су, још 2006. године, потекли предлози да се користи термин Православна црква у Црној Гори, што није прихваћено. После тога је почела да се у први план истиче Митроплија црногорско-приморска, иако она покрива тек половину Црне Горе и којој остале епархије ни канонски, ни у неком другом смислу нису подређене“, указује Јарамаз за Танјуг.

Он, иначе, очекује да ће протести у Црној Гори резултирати “темељним променама“ иако је, додаје, рано предвидети природу тих промена. Црногорски режим је, оцењује, пољуљан свим овим што се догађа, али то што на протестима нема политичких парола и што се по страни држе политичке партије не указује на смену власти.

  • Ипак, црногорска власт ће морати да се по први пут суочи са тим да су Срби показали спремност да се на миран и достојанствен начин боре за своја права и тај покрет се не може занемарити, ни у држави у којој влада диктатура’ – сматра Јарамаз.

Професор Православног богословског факултета у Београду Богољуб Шијаковић оно што се догађа у Црној Гори, кад је реч о протестима, види као покушај народа да се супротстави безакоњу који, како каже, закон теба да спроведе, а то је пре свега правна ликвидација идентитета и правног континуитета СПЦ и отимање црквене имовине.

  • Верска права су суштина и срж самих људских права, будући да је вера срж и језгро личности и њене слободе. Онда када се атакује на једно такво право, онда је и очекивана оваква реакција у којој се скупило негодовање народа на политичко, привредно и културно, духовно и материјално стање у Црној Гори – навео је Шијаковић.

Сматра да ће власт у Црној Гори игнорисати вољу народа, будући да, како каже, то чини константно и подсећа на изјаву премијера Душка Марковића да је Црна Гора признала KиМ, „иако је 80 одсто грађана било против тога“. Он, међутим, одбацује спекулације да би митрополит Амфилохије, коме се већ дуже приписује блискост са црногорском влашћу, могао да тражи решење ван интереса Срспке православне цркве, а у интересу потврде црногорске државности.

Митрополит се, напротив, супроставља таквим покушајима, и о њему најбоље говори оно што је на црквеном плану учинио у Црној Гори, каже Шијаковић и додаје да је са доласком Амфилохија у Црну Гору православна црква “васкрснула“, да су храмови обновљени и изграђени, те да је, како каже, црквени живот процветао, а народ се вратио својој вери.

Историчар Александар Раковић сматра да протести у Црној Гори, који се, како каже, могу “засводити“ српством као идејом – националном, верском и културном, јер у њима учествује српски народ и верници СПЦ, неће јењавати.

  • Од власти много зависи како ће се протести даље одвијати’ – рекао је Раковић за Танјуг.

Према његовим речима, једино Ђукановић може да утиче да се закон стави ван снаге, што би, сматра, за црногорског председника био политички пораз, а за присталице владајуће ДПС, мада многи од њих, како каже, већ протестују са српским народом, било велико разочарање.

  • Ако би Уставни суд донео одлуку неповољну по црногорске сепаратисте, они би Ђукановоћу окренули леђа. Ово је ситуација у коју се он сам увалио, увукао све у Црној Гори, без обзира на националну припадност, и произвео кризу која може да ескалира до опасних размера – оцењује историчар.

Упитан о карактеру протеста под вођством Митрополије, коју је црногорска влада похвалила за “позитиван приступ, којим је допринела мирним окупљањима“, као и о спекулацијама о наводној наклоњености митрополита Амфилохија властима у Подгорици, Раковић каже да је митрополит у последњих двадесетак година, колико је „и на црквеној и политичкој сцени у Црној Гори“, покушавао да пронађе разне механизме којима би “одобровољио Ђукановића“.

  • Није их нашао, јер је то немогуће постићи са Ђукановићем. Митрополитови напори су били да пружи руку, али како год да је то чинио, та рука је била уједена, па нема потребе да то даље ради. Време је да стави тачку на пружање руке и на покушај постизања компромиса или кохабитације са радикалним режимом, који нема никакву другу намеру него да сатре српство у Црној Гори – сматра Раковић.
--

Leave a Reply