Можда ће на прво читање деловати да сам потпуно изгубио и оно мало памети што сам имао, али новоизабрани члан Председништва БиХ Милорад Додик је својом више него убедљивом победом на општим изборима у Босни постао једини прави чувар те у основи нефункционалне државне творевине. Додик је, упркос до сада незапамћеној кампањи Запада – која се није зауставила ни после избора (!) – успео да постане српски члан Председништва БиХ који ће, да иронија политике буде већа, бити најватренији заговорник враћања на изворни Дејтонски споразум. Јер, хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић има велике проблеме са својом матичном државом, а верујем да ће његов бошњачки колега Шефик Џаферовић, блиски сарадник и човек лидера СДА Бакира Изетбеговића, више бити фокусиран на Београд него ли на Сарајево.

Иако ово звучи, као што већ рекох, као да је Додик продао своју душу црном ђаволу зарад фотеље, заправо је јако добро за Републику Српску. Новоизабрани члан Председништва БиХ као своје прве политичке потезе најавио је укидање функције високог представника за БиХ и одлазак странаца из Врховног суда БиХ. Постоји ли неки захтев који истовремено толико брани власт у Сарајеву, а опет, исто толико користи властима у Републици Српској? Постоји ли нешто важније у овом тренутку него извући БиХ из стега и канџи америчко-европског лобија и политичког разврата, који је годинама користио Сарајево за разрачунавање са Србијом и Србима? Можете ли смислити било који други потез који ће искоренити западне политичке лутке-крпаре, марионете које су играле како Вашингтон и Брисел нареде?

Нема сумње да ће Руска Федерација и Владимир Владимирович Путин подржати Додикову иницијативу. Бићу довољно слободан и безобразан да као пророк у покушају кажем да ни Београд неће имати велике замерке на ово. Остаје питање да ли ће Америка и њен лидер Доналд Трамп разумети потребу, мада мислим да због личног искуства хоће, да укине „дубоку државу“ и њене рецидиве који већ годинама харају и владају у БиХ, мењајући Дејтонски споразум онако како се њима свиђа и како је њима по вољи.

Ма колико парадоксално звучи, у тренутку кад БиХ, са свим својим државним нефукционалностима, захваљујући Додику почне да личи на праву и независну државу, и Република Српска појачаће своју политичку снагу. У противном, као што Додик рече не једном приликом, БиХ не може да опстане довека.

Милан Добромировић