У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија” није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО солдатeска” док термин „НАТО агресија” државни званичници и даље избегавају… док је данас срећом другачије.

Међутим, 24. марта 2013. године, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, у Земуну, приликом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији, недвосмислено говори о „НАТО агресији” и храбрости српских пилота. Априла 2014. године, на прослави Дана војске у Ужицу, председник Републике Србије Томислав Николић био је јасан истакавши да је „НАТО бомбардовање цивилизацијски преседан”. Исте године, 24. марта у Варварину, рекао је да „НАТО агресију не треба заборавити“ и „да је жалосно што се нико из НАТО-а није до сада Србији извинио“.

Одлазећи премијер у техничкој влади Ивица Дачић, 24. марта 2014. године на Стражевици подсећа да је „НАТО агресија спроведена без правног основа“, а министри одбране Братислав Гашић и Александар Вулин, одмах по постављењу 2014. и 2017. године јасно користе термин „НАТО аресија”.Што се тиче политичких партија, Српска радикална странка увек је користила термин „НАТО агресија”, то су чинили Војислав Шешељ и Томислав Николић, то чини и Немања Шаровић. Српска напредна странка коју је водио Томислав Николић, а коју сада води Александар Вучић, употребљавала је и употребљава термине „НАТО агресија” и „НАТО бомбардовање”.

Што се тиче највиших војних званичника, они су избегавали да користе термин НАТО агресија и НАТО бомбардовање већ су користили раније поменуте, тада устаљене термине. Дугогодишњи командант и начелник Генералштаба генерал Диковић, 2013. године транспарентно користи термин „НАТО агресија”. Од пензионисаних генерала, најјаснији је генерал-мајор Божидар Делић, у коришћењу термина „НАТО агресија” и одбрани колега „осуђених генерала”, то чини од НАТО агресије до данас.

Од 78. дана НАТО агресије, Ниш је био под сиренама 52 дана, а највећа разарања претрпео је 5. априла и 7. маја. Пљачковица поред Врања и Врањске касарне гађане су немилосрдно. Тог априла и маја 1999. југ Србије био је завијен у црно. Током НАТО агресије, у селу Рељан код Прешева, од дејства НАТО авиона А10, страдало је 7 припадника хаубичко-артиљеријског дивизиона 122mm 78. моторизоване бригаде. После НАТО бомбардовања, припадници хаубичко-артиљеријског дивизиона 122mm 78. моторизоване бригаде изградили су споменик на месту погибије. Од тада, до данас, сваке године, породице погинулих и припадници бивше 78. моторизоване бригаде Нишког корпуса полажу венце седморици јунака уз војне почасти и учешће Војног оркестра- Ниш.

Команданти, начелници Генералштаба, министри одбране, председници државе су се мењали, људи су долазили и одлазили, али један човек је сваке године, 15. априла, присуствовао обреду и помену. Тада када су погинули био је мајор-оперативац у 78. моторизованој бригади. Сваке године, 15. априла био је са саборцима и недвосмислено од подизања споменика 2000. године, јавно је користио термине НАТО агресија и НАТО бомбардовање, тј. називао ствари правим именом, чак и у временима када су многи из политичких разлога избегавали да овако говоре.

То је чинио као пуковник- начелник штаба и командант 78. моторизоване бригаде и бригадни генерал- командант 4. бригаде Копнене војске, генерал-мајор заменик и генерал-потпуковник командант Копнене војске. Иако им због његових говора није драго, познавајући њега, његову доследност и имање става, чак и НАТО генерали поштују његове речи. Човек који није говорио и чинио по устаљеним моделима и политички, већ ствари називао својим правим именом – НАТО агресија, јесте генерал-потпуковник Милосав Симовић, наглашава Ђорђе Бојанић.

Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

--

Leave a Reply