Адвокат Зденко Томановић који је бранио Милошевића, испричао је једном приликом шта се догађало дан пре смрти бившег председника.

Бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић преминуо је у марту 2006. године у притвору Хашког трибунала у Шевенингену, где је био оптужен за ратне злочине почињене у ратовима на простору бивше СФРЈ. Милошевић је умро од инфаркта у притвору Трибунала.

  • Дан пре него што је у ћелији пронађен мртав, Милошевић ме је замолио да дођем нешто раније код њега у затвор. Тражио је да његово, руком написано писмо, однесем у руску амбасаду, са захтевом да се то писмо преда министру Сергеју Лаврову. У том писму се жалио да га у Трибуналу трују и тражио је да га Русија спасе и заштити – испричао је Томановић пре неколико година и додао:
  • Ја сам одмах предао то писмо руској амабасади, а пријем тог писма је касније потврдио и сам Лавров. Међутим, дан касније Милошевић је пронађен мртав.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Овај адвокат био је једини Србин који је видео мртвог Милошевића у ћелији.

  • Сва врата у затвору су била затворена, све ћелије затворене, није се чула ниједна реч, ниједан звук. Kада су коначно откључали његову ћелију, Милошевић је лежао мртав на кревету, прекривен делимично чаршавом, с отвореном књигом и наочарима на столици поред кревета – рекао је тада Томановић.

Поједини београдски медији објавили су наводни садржај писма које је Слободан Милошевић послао Сергеју Лаврову, а у коме се наводи:

  • Сматрам да је упорно настојање да ми се ускрати лечење првенствено мотивисано страхом да би пажљивом стручном анализом били откривени активни намерни поступци урушавања мог здравља све ово време, а који се не би могли сакрити од руских стручњака. Из документа који су ми достављени 7. марта види се да су 12. јануара у мојој крви пронашли изузетно јак лек који се користи за лечење лепре и туберкулозе – написао је Милошевић у писму које преносе београдски медији и додаје:
  • Иако никакав антибиотик нисам користио свих ових пет година у њиховом затвору, нити сам имао било какву инфективну болест… У сваком случају, они ми убацују лек за лепру, сигурно не могу да ме лече, ни они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају, такође. Ја се, поштована господо, осећам веома лоше. Обраћам вам се у очекивању да ми помогнете у заштити од криминалних активности у институцији која ради под знаком Организације Уједињених нација.

Након његове смрти, градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, па је сахрањен у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу.

Тело Слободана Милошевића допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана ковчег с телом је био изложен у Музеју „25.мај“, у оквиру музејског комплекса у београдском насељу Дедиње.

Оставите Коментар