Црногорска власт је свесна тога да ће се њена окупација Црне Горе окончати уколико опозиција на предстојеће парламентарне изборе, заказане за 30. август ове године, изађе јединствена. Из тог разлога је у актуелном периоду апсолутни приоритет владајућих структура да заваде, разједине и поделе опозиционе снаге у више „колона“.

У складу са тим, ни медијска апаратура суверена Црне Горе Мила Ђукановића не пропушта прилику да додатно унесе пометњу и покуша да изврши утицај на пад рејтинга појединих опозиционих субјеката, те последично и опозиције у целини.
У наведеном циљу, изјаве, поступци и активности опозиционих субјеката се, након провлачења кроз „искривљено огледало“ пропаганде, у складу са већ изграђеним лажним постулатима којима се борба за лично богаћење наивнима и слабоумнима подваљује као „вековна борба за ослобођење црногорске нације“, презентују као продукт наводног непријатељског утицаја измишљеног страног окупатора, оличеног ни мање ни више него у најближем, братском народу и њиховој држави. Последњи у низу оваквих поступака Ђукановићеве пропаганде је и пласирање неистините тезе да је председник Социјалистичке народне партије Црне Горе (СНП) Владимир Јоковић наводно инструментализован од стране Београда, те да га „хегемонистичке мрачне силе“ у циљу покоравања Црне Горе присиљавају да се ангажује на уједињењу црногорске опозиције, оптужујћи га и за наводну издају црногорских националних интереса, који се у актуелној констелацији у ствари своде на Ђукановићеве личне интересе.
Иза оваквог пласирања неистина, односно наводне борбе против измишљеног непријатеља, стоји већ установљена намера црногорског режима да све неистомишљенике, по већ добро опробаном и провереном рецепту, неосновано и лажно прогласи за „изроде, стране плаћенике и домаће издајнике“, како би се на тај начин, путем у потпуности контролисаних националних медија, истакао наводни легитимитет антицивилизацијског и недемократског поступања државног апарата, уз злоупотребу монопола силе, према читавој категорији становништва, укључујући и вишевековне, традиционалне ентитете, као што је Српска православна црква. Наиме, довођење опозиционих лидера и других неистомишљеника у измишљену везу са наводним страним фактором, поред покушаја њихове дискредитације код лаковернијег дела становништва, црногорским властима пружа „основ“ за примену репресије према њима, односно њихов прогон, затварање, разне облике малтретирања, па и угрожавање и суспендовање њихових основних људских права.
Предстојећи избори ће јасно показати да ли ефекти Ђукановићеве пропагандне машинерије могу да му обезбеде наставак приватизације државе, или је становништво Црне Горе прозрело досадашње преваре и схватило да је једина окупација која им прети, она од стране Ђукановића и његове организације.

--

Leave a Reply