Медији не само у Црној Гори, већ и у читавом региону су од раних јутарњих часова испуњени снимцима и фотографијама безочне примене силе припадника црногорске полиције над голоруким људима, функционерима легално изабраних и изнад свега легитимних локалних власти у Будви.
Наиме, након вишемесечног упињања да по сваку цену смени будванске власти, сачињене од партија које на државном нивоу представљају опозицију режиму вишедеценијског диктатора Мила Ђукановића, између осталог и куповином одборника у Скупштини општине, црногорски режим је у будванску Скупштину послао службенике Управне инспекције са задатком да спроведу у дело свргавање општинских челника, да би потом припадници полиције, укључујући и Специјалну антитерористичку јединицу (САЈ), за ову прилику специјално доведену из Подгорице, над будванским званичницима, али и грађанима који су се окупили како би им пружили подршку, применили најогољенију и најбруталнију силу, укључујући пендреке и хемијска средства (сузавац).
Овом приликом су ухапшени градоначелник Будве Марко Царевић, председник Скупштине Kрсто Радовић, општински менаџер Мило Божовић, секретар за инвестиције Младен Микијељ, Никола Јовановић и Ђорђе Вујовић, Царевићеви шеф Kабинета и саветник, али и његови син и брат.
Сцене из Будве на најбољи могући начин осликавају степен безумља које је захватило највише ешалоне црногорског режима, и потпуни губитак компаса у намери да се по сваку цену осигура наставак владавине, небитно да ли на државном или локалном нивоу, уз најбруталнију могућу репресију над свима који се томе успротиве. Притом, као што се може видети на снимцима, није се презало ни од стављања колена на врат приликом хапшења, што неизмерно подсећа на полицијску бруталност која је резултирала смрћу Афроамериканца Џорџа Флојда, и покренула масовне протесте против полицијске бруталности који се ових дана одржавају широм САД.
Међутим, Ђукановићев режим, у ономе што представља терминалну фазу лудила и очигледно пуцање по шавовима, изгубио је сваку представу о средствима којима прибегава за очување своје, скуповима за одбрану светиња Српске православне цркве (СПЦ) дубоко пољуљане позиције, заборављајући да је примена таквих средстава довела до тога да многи режими који су им прибегавали буду збрисани са сцене, попут догађаја у Украјини од пре неколико година.
Оно што сада остаје да се види је да ли ће међународне инстанце имати некакав одговор на бруталност Ђукановићевог режима, или ће се, зарад очувања својих геостратешких и осталих интереса, определити да и овог пута, као и много пута до сада, једноставно одћуте.
А за све слободољубиве грађане Црне Горе, који верују да је коначно дошло време за излазак из мрака у којем их деценијама држе Ђукановић и његова камарила, остаје нада да ће опозиционе партије, чији су функционери брутално премлаћени и ухапшени у Будви, коначно смоћи снаге и мудрости да превазиђу међусобне несугласице, и изведу их из тог мрака.