Поводом скоро организованих протеста опозиције у Београду, јавност се са правом запитала зашто су опозициони лидери у прве редове гурнули личности којима политика, макар на први поглед, није занимање. Међу њима се нашла и Мирјана Карановић, глумица која је, поред улога у филмовима, свој имиџ изградила и на изјавама упереним против Србије. Иако на први поглед делује да таква особа може само угрозити кредибилитет опозиције, постоји веома оправдан разлог зашто је она била позвана да говори на протестима.

Мирјана Карановић је позната по својим анти-националним ставовима које са поносом износи чак и у тренуцима када је власт по њеној мери. Њена кампања нарушавања угледа Србије почела је још деведесетих година прошлог века, када је у многобројним интервјуима критиковала наводну „империјалну политику Србије“ и самим тим отворено подржала насилно исељење Срба из Крајине, али и геноцид албанских терориста над српским становништвом на Косову. Иако овакве изјаве директно штете српском народу, она никада није сносила било какве последице за изношење свог мишљења, али ипак представља себе као особу којој наводна националистичка политика није омогућила слободу.

Мирјана Карановић није бежала од контроверзних изјава ни годинама након распада СФРЈ. Неколико година након НАТО бомбардовања, она је агресију Алијансе упоредила са „шамаром“, а Србију је метафорично ословила као „хистеричну особу, која мора да се смири“. За њу је одбрана територија бивше СФРЈ на којима су живели Срби „освајачка политика“ а број умрлих током НАТО агресије, чији се број ни двадесет година касније још увек не зна, представља тек „шамар“. Шамар у виду смрти недужних цивила, наношења велике материјалне штете и стварања тла за развој тешких болести. И по њој је добро што је Србија добила тај шамар.

Истражили смо и филмове које је Мирјана Карановић снимила. На почетку морамо споменути њен редитељски првенац који носи назив “Добра жена”. У том филму ради се о жени која сазнаје да је њен муж (Србин) починио злочине за време рата и она одлучује да га остави.

Филм “Добра жена”, Фото: Printscreen
Филм “Добра жена”, Фото: Printscreen

Фестивал “Мирдита добар дан” отворио је филм “Три прозора и вешање”. У њему Мирјана Карановић глуми новинарку која истражује силовање Албанки од стране српских војника на територији Косова и Метохије. Овај филм такмичио се за Оскара за такозвану државу Косово у категорији најбољи страни филм.

Још један филм који морамо споменути у овом тексту јесте “Грбавица”. Овај филм, у којем Мирјана Карановић такође глуми, прати причу о жени коју су у логору за жене силовали српски војници у Босни.

Филм “Грбавица”, Фото: Printscreen
Филм “Грбавица”, Фото: Printscreen

Када се узму у обзир ставови Мирјане Карановић, улоге у филмовима које је тумачила, режиране представе у којима Српкиње лажно приказује као жене којима је „подршка ускраћена у сировом мушком друштву“, јасно је зашто она заузима примарно место у опозиционим протестима и медијима наклоњеним Западу. Њој, баш као и осталим поборницима западне идеологије, суштински циљ јесте да заувек угуши српску националну свест, а све то под изговором наводног „хуманитарног рада“. Када се сагледају њене речи, али и дела, јасно је да она настоји да Косово и Републику Српску што више одвоји од Србије, унесе немир и неслогу међу оне који памте српске жртве и боре се за суверенитет своје државе. Стога је неопходно запитати се какав је хуманитарни радник Мирјана Карановић и да ли Срби заиста желе да се таква особа бори за њихову државу.

--