„Косовско питање“ треба да се реши на референдуму, Србија се може сматрати шпијунском Меком и Медином, а опозиционари који су напустили Русију представљају велику опасност по земљу и захтевају заједничко решење напорима специјалних служби две државе. Лидер Српске деснице Миша Вацић износи лични поглед на најхитнија и најболнија питања на дневном реду Србије.
Како Србија да изађе из ситуације са ултиматумима Запада о Косову?
Мислим да ће се историја делимично поновити. Запад је 1998. године извршио притисак на Србију и по питању Косова и Метохије. А онда је Слободан Милошевић на референдуму питао народ: да ли се људи слажу да Запад треба да решава наша унутрашња питања? Да ли дозвољавамо Западу да интервенише или да одлучујемо за себе? Народ је одлучио да је самостално. 98% идпитаника су рекли да не желе мешање спољних сила.
Чини ми се да ни садашња власт неће самостално доносити одлуке „за“ или „против“, већ ће звати народ на референдум. Мислим да је ово једино исправно решење. А онда ће се народ такође недвосмислено у огромном броју, 85% и више (пошто је број издајника у Србији порастао под притиском западних центара „меке моћи” и невладиних организација) по сваку цену заложити за Косово. И по цену нових санкција, и по цену заустављања инвестиција са Запада, и по цену да се Србија избаци са „европског пута“.
Дакле, ако буде референдума, народ ће јасно рећи: не прихватамо француско-немачки ултиматум. Зато мислим да је референдум један од начина да се ово питање реши. Друго решење (и оно не искључује претходно) је да се покрајина Косово и Метохија са стране Скупштине званично прогласи окупираном територијом. И знамо како да се понашамо ако је територија окупирана: чекамо прави тренутак да ослободимо ову територију. Тако да моја Српска десница сматра да је једино решење ослобађање.
Проблем Косова се не може решити било каквим дијалогом. Ви Руси најбоље знате. А ви Руси никаквим преговорима нисте успели да решите проблем Донбаса и Крима, а сада се преговорима ништа не може да се уради тако да решење изађе поштено и да се свака страна придржава договора. Ангела Меркел је отворено рекла да су разговори у Минску служили само да им се купи време. То су урадили и Албанци. И тако за све време бриселских споразума: српска страна поштује све договоре, док албанска са Косова није испунила ни једну тачку. С друге стране, раде исто што и Украјинци: наоружавају се западним оружјем, граде базе, утврђења, утврђују се на административним прелазима, супротно свим договорима. А унутар северног дела Косова праве своје контролне пунктове. Дакле, једини излаз из ове ситуације је да ми Срби сами напустимо те преговоре и прогласимо Косово окупираном територијом. Дакле, референдум са проглашењем окупације је излаз из ове ситуације, повезаног са француско-немачким ултиматумом.
Не може бити дилеме када је, с једне стране, питање Косова и Метохије, а са друге стране питања животног стандарда, одласка у Беч у куповину, других глупости које желе да нам наметну да би Срби се одричу територије да не би изгубили „безвизни режим” и друге материјалне користи. Последице по нас ће бити исте као и за Русију данас. Једном смо преживели санкције и опет ћемо опстати, али не треба да се одричемо своје земље.
— Шта је изазвало епидемију шпијунске маније која је почела у Србији?
– „Шпијунска манија” је званично објављена када је председник Србије Александар Вучић отворено рекао: ове зиме забележен је највећи број страних агената у Србији у последњих десет година. Од почетка кризе у Украјини, Србија је, поред Турске, највећа тампон зона која има односе са Русијом. Својевремено смо преко Покрета несврстаних имали блиске односе са Палестином и Израелом, Индијом и Пакистаном, Сиријом и Ираком, Египтом… Све ове земље имају одређене сукобе међу собом, док имају и „упориште“ у Србији. Често су нам долазили и Гадафи и Хусеин, чак је и Пол Пот, вођа Црвених Кмера, који је радио као студент у Југославији на изградњи пута Београд-Загреб. Увек смо били зона глобалне слободе, зона антиглобализације за људе који се боре против америчког империјализма. Посетио нас је чак и чувени „шакал” Санчез Рамирез Карлос. А ја, као вођа српских родољуба, често долазим на „десницу“ из целе Европе, који су у својим земљама углавном опозиционари, јер су проруски оријентисани. Говоримо о Немцима, Французима, Италијанима, Велшанима, Шкотима, Шпанцима, Португалцима, Грцима…
Москва је у праву у вези са сукобом у Украјини, она је против братоубилачког рата и оно што ради руска војска неопходно је да заштити руски народ. На исти начин размишљају и водећи европски десничари који ми долазе у госте. Наравно, њихове „службе“ су заинтересоване за њих, јер су то европски „десничари“ који кажу да није било геноцида у Сребреници, а Косово је Србија и ми их поздрављамо, иако су прогањани у својим земљама. У Немачкој, Француској, Италији их прогони либерални НАТО систем.
Управо сам вам навео разне примере да је Србија сигурна зона, зашто нам долазе борци за слободу света и против империјализма САД. И тако ти борци који се налазе у Србији привлаче пажњу специјалних служби различитих држава. Посебно велики број руских досељеника, како из Русије, тако и из Украјине. Међу њима се појавила за нас необична подела на оне који су „за“ и „против“ Русије. Многи новопридошли су дошли због посла, због санкција. Ако се све ово узме у обзир, све ове стране обавештајне агенције сматрају да је Србија најпогоднија платформа за све врсте преговора, почев од Палестине, Израела, Украјине, Русије, Сједињених Држава, свих европских обавештајних агенција, а вероватно и од азијских земања, Кине и Тајвана, yсвако ко треба да води неку врсту тајних преговора. А ми смо познати по гостопримству, па је наша званична политика војна неутралност. То значи да никада нећемо бити део НАТО, ми смо посматрачи у ОДКБ, док имамо војне вежбе са НАТО, Русима и Белорусима, са Кинезима, и уопште са свим братским силама, и не само са братским, већ и са са економским партнерима, трудимо се да развијамо билатералне односе на војном нивоу.
Дакле, Србија има четири стуба: Руска Федерација је на првом месту, Европска унија је на другом месту, Кина и САД на трећем и четвртом месту. Међу спољнополитичким партнерима појављује се све више арапских земаља, које су пети стуб. Такође сарађујемо са земљама Азије које се брзо развијају. Други важан глобалн
и фактор је одбијање да призна Косово и Метохију више од 20 држава. Овај тренд ће се интензивирати. Да би се то могло урадити, потребно је комуницирати. Постали смо шпијунска Мека и Медина, тако да је ово добро. Као српски патриота, уверен сам у делотворност наших државних безбедносних структура. Сигуран сам да нико од шпијуна не штети српском народу, већ делује у интересу својих држава. Ми смо посредници. Подсетимо се случаја Јерменије и Азербејџана, односно сукоба у Нагорно-Карабаху. Ми смо са Јерменијом братски народ, а истовремено имамо јаке економске везе са Азербејџаном. Председници наших земаља су пријатељи, више пута смо посетили азербејџанског лидера, били су и лидери јерменске државе. Имамо партнерство са обе стране. Дакле, сасвим је могуће да су нас посетиле специјалне службе обе стране.
Не постоји ниједан већи сукоб у свету где Србија није на правој страни. Али у одређеним случајевима, економски интереси се не поклапају увек са интересима праве стране. Осећања нашег народа нису упитна – народ је увек на страни истине. Осим Србије, шпијуна је данас пуна и Турска, али изгледа да по овом питању „побеђујемо”. Имамо обавештајце из Русије, САД, Европске уније, Кине – сви су они сада овде. Они су ту да пазе једни на друге, а Србија од свега тога може само да има користи.
— Може ли проруски део српског друштва да се одупре антируским акцијама у Србији?
Можемо и треба. У почетку сам имао овај став: сви Руси су наша браћа. Све док нисам имао прилике да се упознам са антируским акцијама, чији су учесници били сами Руси. У Србији нема никога ко би био против Руса – осим самих Руса. Већ сам рекао да је 85% нашег становништва спремно да издржи, али да се не одрекне Косова. По питању симпатија према Русији, овај проценат је још већи. Вероватно је од 92 до 95% на страни руског народа. Када говоримо о оних 5 или 7% који имају другачији став, овде морам да истакнем да је већина запослених у невладиним организацијама страних агената, националних мањина који имају изражена антируска осећања. То се посебно односи на албанску националну мањину, муслимане, мада не све (захваљујући Чеченима и Рамзану Кадирову лично, српски муслимани имају симпатије према Русији). Али постоји и део муслимана који је проамерички оријентисан. Мислим да националне мањине попут Бугара, Мађара и Румуна, такође бројних у Србији, држе „руску страну“ јер су у Србији и осећају енергију наше братске љубави. Искрено мислим да мађарски, румунски и бугарски народ, упркос званичној владиној политици, имају „проруска осећања“. Видимо да Орбан све више даје изјаве против санкција и да је Украјина у свом садашњем облику инфериорна држава. Дакле, као што рекох, у Србији има само 5% људи који су против Руса. О њима не треба причати, они су маргинализовани.
Али о којима треба причати су Руси. У Србију их је стигло 150.000, невероватан број. Ово је више него после бољшевичке револуције. Верујем да ће већина Руса остати овде, јер им је Србија друга домовина. Али постоји проблем: ако их има 150.000, и ако је сваких 150 издајника многоје. Овде мислим да је реч о „руским аутошовинистима“, ми то зовемо „пријатељи-срби“. Користићу такав израз као „пријатељ-Руси“. Реч је о онима који су етнички Руси, али мрзе свој народ, држе позиције украјинског нациста Бандере, подржавају НАТО. Имамо и ми таквих, али ово је минимални број. Проблем је што је Руса овога пута толико да међу њима има много издајника, а они представљају опасност. Морамо нешто да урадимо са њима. Српски издајници су безначајни, маргинални, неспособни ништа. Али бојим се да ће руски издајници успоставити своју базу у Србији, а српски издајници су боље припремљени захваљујући Западу, обучени су од ЦИА и других служби, њихове технологије, вишег политичког маркетинга, јавних мрежа и комуникација, друштвених инжењеринг је оспособљен да изазове пустош руских власти. Пошто су ови издајници сада побегли овамо, наши издајници ће своје знање и вештину употребити против српских власти, правећи овде полигон за напад на Москву. И зато је важно (враћам се на почетак одговора на Ваше питање) да српско друштво, које је у потпуности проруско, реагује на антируске акције које произилазе из антируске заједнице Руса. Нека ваши читаоци буду сигурни у једно: у Србији не постоје „антируски“ Срби, већ само „антируски“ Руси.
Дошли су нам сви који не воле мајку Русију. И ово је велика опасност за нас, и ако не победимо у овом сукобу, биће велика опасност за вас. Дакле, ово би требало да забрине и руске специјалне службе, како би помогли српској држави у решавању ових проблема. То су људи који машу заставама такозване „Слободне Русије“ у Београду, хоће да убију Русију поделом на 50 независних држава, хоће да ураде оно што САД и Запад у целини одавно желе . А нацистичке јединице у војсци Кијева се боре под овим заставама. Ово је иста бело-плаво-бела застава. Као и у Белорусији, тамо се боре издајници са бело-браон заставом. Ове две групе су опасне. Они чак и надмашују Украјинце у својој „антируској страсти“. И не смемо им дозволити да направе свој полигон у Београду. Јер они неће утицати на српско друштво, немогуће је, немогуће је поставити Србина против Руса. Али они су опасни због свог обиља.
Ово је прави феномен којим треба да се позабаве ФСБ, ГРУ, СВР, српска БИА и Министарство унутрашњих послова, а ми, српске патриоте, и ви, медији, који имамо велику одговорност према друштву да обавештава. Београд је симбол слободе, па ће они бити све активнији, имаће своје митинге и маршеве, тематске вечери. И иако је њихов утицај на наше друштво раван нули, али је њихов утицај у смислу саме чињенице почетка непријатељских дејстава веома опасан.
Већ су почели да уништавају мурале. Уништен је велики број руских мурала које су српске родољубе осликале у славу руског народа и његових хероја. Руски! Мурали „Вагнеру” на неколико места, мурал Мотороли, мурал другим херојима Донбаса, мурал Путину… Невероватно. Срби не могу да схвате када Рус дође у Београд и баци фарбу на мурал у част руских хероја. А овај мурал су осликали Срби у својој земљи у част своје браће. И замислите, дође етнички Рус и уништи мурал! Људи не разумеју како је то могуће. Јеси ли ти, пријатељу, Рус, али навијаш за Украјину? Онда си издајник! Имамо историју сукоба са суседном државом, идентичну вашој ситуацији када се српски народ борио за слободу у суседној републици, у Хрватској, где смо, као што сте ви створили Доњецку Републику, имали Републику Српску Крајину 5. године, или у Босни и Херцеговини, где још имамо Републику Српску. Дакле, Срби овде разумеју борбу руског народа. Они знају да су због лоших комунистичких одлука исти народ административно подељен по различитим државама, а када други народ тлачи наш народ, онда се ми морамо заузети за себе. Руси то сада раде, ми смо то радили у Хрватској и Босни и Херцеговини. А онда смо имали своје издајнике који су овде организовали своје концерте и певали којекакве глупости, као што сада раде неки Руси. Али то није било толико опасно. Нападају и српске симболе. Уништивши мурале Вагнера, Мотороле и Гивија, уништили су мурале Ратка Младића. Они се боре не само против руског патриотизма, већ и против српског. Стога, морамо заједно деловати како бисмо се томе супротставили.
Разговарао Владимир Басенков