Престолонаследник Саудијске Арабије Мохамед бин Салман више не може да се позива на младости или неискуство. То време је прошло.

Грешке, проблеми и ратови повезани са њим као престолонаследником наставиле би се с њим и као са краљем.

Kомплетан репертоар бродолома престолонаследника приказан је у олујном телефонском позиву који је упутио руском председнику Владимиру Путину уочи састанка ОПЕЦ-а прошлог месеца, који је окончан ратним ценама између Саудијске Арабије и Русије.

Мохамед бин Салман може се уверити колико је велика грешка био тај позив.

Цена нафте је пала, складишта ће брзо да се испразне, а нафтне компаније суочавају се са реалном могућноћу да морају да затворе бушотине.

Нафтни и гасни сектор чине готово 50 одсто бруто домаћег производа краљевства и 70 одсто његове зараде од извоза. Све то је управо нестало.

Свако ко је икада разговарао са Путином каже да са њим можете преговарати колико год желите.

Чак можете бити на супротним странама два регионална рата, у Сирији и Либији, и даље одржавати пословне односе, као што турски председник Ердоган и даље чини.

Али, оно што не смете да учините је да сатерате Путина у ћошак. То је учинио саудијски престолонаследник тако што је Путину дао ултиматумим и викао на њега.

Саудијски принц сада открива колико су његове карте слабе.

Да будемо искрени, пре него што је упутио тај позив, тражио је савет од некога ко је очигледно исто тако арогантан и непромишљен као он.

Зет америчког председника Доналда Трампа и саветник за Блиски Исток Џаред Kушнер слушао је шта саудијски престолонаследник намерава да уради и није имао никакав приговор.

То објашњава зашто је прва реакција Трампа била да поздрави пад нафте. Мислио је да ће се за сваки цент за који се смањи цена нафте, повећати домаћа потрошња и да ће милијарду долара остати код куће.

То је било све док се његова пажња није усмерила ка ономе што колапс цена нафте чини његовој нафтној индустрији.

Са ценом сирове нафте мањом од 20 долара, Мохамед бин Салман открива шта ће се десити када свету више не буде требала његова нафта. Показатељ лоших инвестиција је пад релативне вредности државних средстава.

Саудијска Арабија данас не може да приушти финансијски подстицај за ублажавање утицаја пандемије коју њени заливски суседи могу.

Kраљевина троши један одсто БДП-а на подршку економији током карантина, док Kатар троши 5,5 одсто, Бахреин 3,9, УАЕ 1,8.

Много је примера где све новац понестаје. Kраљ је одредио да ће држава исплатити 60 процената зарада током карантина.

Али, према сазнањима, запослени највеће саудијске телекомуникационе компаније СТЦ примају само 10 одсто зараде.

Саудијско министарство здравља тражило је од хотела да послују као болнице. Уместо да власницима хотела надокнаде привремени губитак имовине или да им плате трошкове, они их присиљавају да плате текуће трошкове поред трошкова дезинфекције соба.

Или погледајте смањење плата египатских лекара који раде у саудијском приватном здравственом сектору, које су приморани да прихвате.

Они који су на годишњем одмору не примају плату. Они који су послати да раде од куће или у сменама од стране болница, како би умањили ризик од инфекције, или морају да користе годишњи одмор или раде бесплатно.

Дакле, како је пренео Блоомберг, изгледи да ће Саудијска република постати нето дужник су реални. Питање је колико брзо ће се то десити.

Руше се оба стуба плана Мохамеда бин Салмана за модернизацију и реформу његове земље. Његов план да генерише стране инвестиције продајом пет процената Арамца на страним берзама је пропао и сада је ПИФ, главно средство за диверзификацију економије поред нафте, такође у хаосу.

Многе у региону би развеселила смрт престолонаследника. Једноставно је нанео толико штете многим људима, посебно у Египту.

У пост-нафтној ери, он би изгубио своју моћ, снагу олигарха који може да троши милијарду фунти у минуту и ​​да не трепне.

Али колапс економије Саудијске Арабије, која је деценијама била машинерија привреде целог региона, брзо би се осетио у Египту, Судану, Јордану, Либану, Сирији, Тунису – код свих који шаљу милионе својих радника и експерата у краљевство и чија је економија постала зависна од њихових новчаних пошиљки. То није перспектива коју би неко требало да поздравља закључује анализу Дејвид Харст за миддлееастеyе.нет.

(Wебтрибуне.рс)

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here