Патње верујућег и честитог српског и црногорског народа који се у борби за очување својих светиња у Црној Гори суочава са незапамћеним прогоном, хапшењима и пребијањима од стране диктаторског режима Мила Ђукановића, показале су целом свету снагу Српске православне цркве да у најбољем духу Светосавља предводи достојанствене протесте десетина хиљада верника решених да до краја бране своје основно људско право да верују у Бога и поштују своје светиње.
Ту су пре свега своју мудрост и духовност показали њени пастири предвођени митрополитом Амфилохијем као неприкосновеним ауторитетом како међу верујућим народом у Црној Гори, тако и у васколиком хришћанском свету. Па је тако чак и врхушки ДПС у свом њеном бунилу постало јасно да чак и већи део чланова партије иако то не смеју отворено да кажу, поштују Амфилохија неупоредиво више него целу њихову партијску камарилу на челу са диктатором Ђукановићем.
Уз све проблеме са којима се верници и црква у Црној Гори сусрећу већ годинама Амфилохије се показао као један од најбољих ученика својих духовних отаца Светог Јустина и светогорског старца Пајсија, и достојан наследник владика из куће Петровића.
Јер носити бреме пастира православног народа у Црној Гори последњих година је било скопчано са низом притисака како од стране Миловог режима тако и од његових много моћнијих савезника на чијем се путу растакања православља на глобалном нивоу Амфилохије нашао као кључна, а показало се и непремостива препрека. Јер пусти снови о придобијању Амфилохија за савезника решили би све њихове проблеме и отворили пут за затирање СПЦ у Црној Гори. Ђукановић а и његови ментори добро знају да распоп Мираш никад неће окупити више од шачице опскурних ликова за његове перформансе и да никад неће бити поштован изван најекстремнијих усташких кругова у суседној Хрватској. Због тога већ годинама све своје ресурсе усмеравају како би приволели Амфилохија да царство небеско замени овоземаљским благом, заборављајући ваљда да имају посла са учеником Светог Јустина.
Најновији догађаји, као и небројено пута у историји показују да што је прогон већи то је снага и јединство народа веће, јер предвођени пастиром који је овоземаљски живот посветио јединству и очувању српске цркве и народа, знају да човек или нечовек не може ништа да уради што Бог не дозволи.
Притоме увек треба имати на уму да снага тог пастира, митрополита Амфилохија лежи у чињеници да је у себи сјединио на најбољи начин и у највећој мери многе врлине које красе најбоље Србе и Црногорце, као што су чојство и јунаштво, мудрост и бескрајна љубав према свом народу и Српској православној цркви. И шта је наспрам те снаге сва та бахата дружина која заправо није ништа више од шачице криминалаца и насилника који могу само да се надају да ће их историја заборавити, јер ако их се буде сећала завршиће искључиво на њеном сметлишту.

Извор : Националист

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here