МЛАДИ У СРБИЈИ ПРКОСЕ ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ: Анкета која је шокирала Брисел

Aко на младима свет остаје, Србија ће ослонац тражити у Москви, а не у Бриселу.

Извештај Кровне организације младих Србије (КОМС) о положају и потребама младих показао је да они ове године, за разлику од претходне две, на позицију Србије у свету гледају другим очима, пре свега више ослоњену на Русију и њену спољну политику.

Да није реч тек о безначајним померањима укaзују бројке — 2017. године 16 одсто младих обухваћених истраживањем сматрало је да би у спољној политици више требало да се везујемо за Русију, а ове године дупло више — скоро 33 одсто. Млади су пре две године били наклоњенији спољној политици Европске уније и 27 одсто анкетираних се везивало за њу. Ове године њихов број је опао на 21,2 одсто, показало је истраживање КОМС-а.

Бренд ЕУ — нестабилност

Шта је утицало на такав вредносни став младих, с обзиром на то да су још прошле године, према истраживању КОМС-а, незнатно али ипак више слуха имали за спољну политику Брисела, него Москве?

Саговорник Спутњика, млади предузетник Марко Николић, разлог види у нестабилности ЕУ, али и агресивном начину заговарања уласка у НАТО, јер ниједна земља на Балкану није постала део ЕУ а да није прво ступила у чланство Северноатлантске алијансе.

Нестабилност је, како каже, последњих година постала бренд ЕУ, и то се одразило и на резултате истраживања.

„Људи једноставно гледају вести које раније нису биле карактеристичне за улице Париза, Берлина. Протести повремено просто паралишу ЕУ, а онда је ту и ’брегзит‘. Нешто им се догађа, а ни они сами не знају тачно да оцене шта, а нестабилност младе дефинитивно не привлачи, колико год данас били приступачни одласци у ЕУ“, каже Николић, који је завршио Факултет за медије и комуникацију.

Он сматра да су, након мигрантске и свих осталих криза које су погодиле ЕУ, млади све више скептични да ће им ЕУ, као таква, донети благодети.

Млади воле јаке лидере

Уз опадање подршке уласку Србије у ЕУ, то је утицало да су се у великом броју ослонили на другу страну, која је у овом моменту стабилнија, мишљења је Николић.

„Оно што је, такође, показало истраживање јесте да млади више воле лидере који утискују, остављају неки свој траг, па су се окренули Русији, где су видели ту стабилност“, указује саговорник Спутњика.

У тако кратком периоду од две године, утицај ЕУ је највише опао, а највише је порастао утицај Русије, управо као последица криза које су погодиле ЕУ. Зато би, по његовој оцени, да је у овом истраживању било места за Кину, која је такође стабилна алтернатива ЕУ, одређени број процената младих сигурно отишао и на ту страну.

Истраживање је поново показало да млади у јако малом броју сматрају да ослонац треба да тражимо у спољној политици САД. Колико год да би им можда појединачно био пријемчив живот с оне стране океана, они не мисле да би Србија требало да везује своју судбину за спољну политику Вашингтона.

 

САД и ЕУ не помажу ни збројени гласови

Када се сабере број младих који мисле да Србија треба да следи спољну политику САД и ЕУ, према најновијем истраживању, то је за седам процентних поена мање од броја оних који мисле да ослонац треба тражити у Москви.

Николић објашњава зашто то не треба да чуди.

„Евроатлантске интеграције представљају пре свега улазак у НАТО, а млади то очигледно знају. То се показало као пут скоро сваке земље која је ушла у ЕУ, а на Балкану — сваке. Дакле, млади су свесни да та опција за њих није у разматрању, и једноставно се окрећу другим вредностима“, јасан је саговорник Спутњика.

Он сматра да је значајно побољшање односа Србије и Русије битно утицало на ставове младих.

Сви ови разлози су и објашњење што је, према најновијим резултатима истраживања, опала и подршка младих за улазак Србије у ЕУ.

Док је 2017. године 42 одсто анкетираних било за евроинтеграције, а 42,5 одсто прошле године, ове је уследио пад од готово пет процентних поена, па се за улазак у ЕУ изјаснило 38 одсто младих. Са друге стране, број оних који се противе чланству у ЕУ константно расте. Ове године их је 40 одсто, прошле године их је било 37,8 процената, а 2017. године 32 одсто.

„Млади су видели да Брисел годинама само обећава, али и да им не може бити боље у кући која није у стању да угаси сопствени пожар“, сликовито је оценио саговорник Спутњика.