Северна Македонија данас јако подсећа на Јужноафричку Републику у доба касног апартхејда: албанско становништво у последњих 20 година исто тако активно ради на томе да прошири своја права. Овај процес је започео са Охридским споразумом 2001. године (којим су окончани сукоби између Македонаца и албанских сепаратиста), а кулминирао је 2018. године када су албанске странке у земљи потписале Тиранску платформу према којој би се Северна Македонија на крају претворила у федерацију (што се заправо и дешава). Сви ови кораци албанских политичких партија прате јединствени циљ – подривање македонске државности.

Албански је већ постао други службени језик у земљи. Где год живе Албанци, вијоре се албанске заставе. Многи Албанци су ослобођени плаћања одређеног броја пореза. Албанске странке траже промену химне, националне заставе и Устава. Упркос чињеници да Албанаца у Македонији нема више од 25%, Македонци се већ осећају као грађани другог реда у својој земљи, јер „комшије“ су обезбедиле снажну подршку ЕУ, Сједињених Држава и Албаније.

Премијер мења законе да би стекао лојалност Албанаца

Македонију очекује врела политичка јесен. У септембру ће у земљи коначно бити одржан попис становништва, а у октобру локални избори који би могли довести до ванредних парламентарних избора уколико на локалним изборима победи опозиција. У међувремену, рад парламента је већ заустављен због бојкота који је најавила опозиција.

У међувремену и владајућа странка СДСМ премијера Зоран Заева и њен главни противник ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицкоског преговарају са албанским партијама. Према резултатима анкета, ВМРО-ДПМНЕ има благу предност у односу на СДСМ, и Заев наравно улази у коалицију са албанским странкама, обећавајући им да ће нови закони бити у интересу Албанаца, посебно закон о попису становништва, о држављанству и личним документима.

Зајев је већ постигао договор са Демократском унијом за интеграцију (ДУИ) Алија Ахметија, Покретом Беса и Демократском партијом Албанаца. Албанци су обећали да ће подржати кандидате СДСМ-а на изборима у Скопљу, Битољу, Охриду, Куманову. Владајућа странка СДСМ ће, заузврат, помагати албанским кандидатима у Тетову, Гостивару, Дебру, Кичеву, Струги и у другим градовима и општинама са претежно албанским становништвом.

Опозиционе странке ВМРО-ДПМНЕ и Алијанса за Албанце сарађују под сличним условима.

Истовремено, још једна опозициона странка, Левица позива на узбуну, јер нови закони о држављанству и личним документима ће омогућити да око 80 хиљада Албанаца из Албаније и самопроглашеног Косова добију пасоше Северне Македоније. То ће значити повећање броја Албанаца уочи пописа. Иначе, албанске странке су већ припретиле да неће признати резултате пописа ако се испостави да је Албанаца мање од 20%. Зато Левица позива грађане земље да бојкотују попис „поводом епидемије корона вируса“.

Истовремено, ова странка је покушала да блокира иницијативу Покрета „Беса“ — партнера владајућег СДСМ-а — да у личним картама стоји информација о етничкој припадности (иако су ову идеју подржали и СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ). Власти су ипак успеле да одбаце примедбе Левице, али бројне друштвене организације и експерти кажу да се ради о дискриминацији. Штавише, измена наведених закона није у складу са европским стандардима. На пример, амбасадор ЕУ у Северној Македонији Дејвид Гир већ је скренуо пажњу Скопља на чињеницу да у августу у Европској унији ступа на снагу закон о заштити личних података који забрањује преношење података о расној, етничкој, политичкој и верској припадности. А Северна Македонија је једноставно обавезна да поштује та правила и прописе, кад већ жели да буде примљена у ЕУ.

Идеја о указивању етничке припадности у личним документима појавила се још уочи Преспанског споразума, који су Скопље и Атина потписали 2018. године. Албанска „Беса“ је поред осталих гласала у парламенту за промену назива државе, истовремено постављајући услов о указивању националности у личној карти.

А 29. јула 2021. године парламент Северне Македоније дао је дозволу за измену Закона о држављанству. Упркос чињеници да су посланици ВМРО-ДПМНЕ били против, већина парламентараца подржала је ову иницијативу. Истовремено, владајућа странка СДСМ већ је објавила да је овај „закон неопходан за приступање земље ЕУ“, а таква формулација оставља опозицију без могућности да блокира усвајање документа.

Онима који су живели на територији Социјалистичке Републике Македоније пре проглашења њене независности измене ће омогућити да добију македонско држављанство у року од три године од дана ступања на снагу закона. Сваки такав захтев мора бити размотрен у року од шест месеци, а лична карта ће бити издата у року од три године.

Попис становништва као демографски и етнички инжењеринг

Северна Македонија је једина држава у Европи у којој пописа становништва није било скоро 20 година. Македонци и Албанци све ово време нису могли да се договоре како ће спровести попис. Последњи покушај направљен је 2011. Попис је већ почео, али су ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ захтевали да се прекине: противници пописа страховали су да ће према његовим резултатима Албанаца бити мање од 20% становништва, а Охридски споразум ће бити угрожен. У међувремену, недостатак статистичких података не дозвољава држави да адекватно води економску, друштвену и демографску политику.

Коначно, 2021. године спровођење пописа је договорено. Требало је да се одржи у априлу, али је због протеста опозиције и епидемије коронавируса кампања одложена за период од 5. до 30. септембра. Очигледно, након горенаведених промена закона, Албанаца ће бити више од 20%. Међутим, биће и других фалсификација: према новим правилима, податке о грађанима који живе у иностранству могу да доставе њихови рођаци и пријатељи (наравно, неће бити никаквих оригиналних докумената).

Према резултатима пописа из 2002. године, Албанаца је било 25%. Како каже лидер Левице Димитар Апасијев, сада ће у земљи бити најмање 28,5% Албанаца, иако их у стварности има око 18%. „Ово фалсификовање је потребно како би резултати пописа били у складу са коалиционим споразумом. Са државницима као што је Заев, непрестано се ради на демакедонизацији”, рекао је он.

Тако се Македонија претворила у земљу у којој се изводе различити политички, економски, друштвени и етнички експерименти под надзором ЕУ и Сједињених Држава. Упркос промени имена земље и низу уступака у корист Грчке и Бугарске, власти нису добиле датум за почетак преговора са ЕУ. Зато грађане активно теше чињеницом да су ушли у НАТО. Међутим, чланство у војном савезу намеће одређене обавезе, и можемо очекивати да ће у попису становништва бити лако урачунати и новопридошли Авганистанци.

Дарко Тодоровски

Leave a Reply