Интересантно јесте, неочекивано није. У јеку пандемије, када је читав државни апарат, већина становништва и свако разуман посвећен гашењу ватре, неколицина глупих, али никако и наивних, шета се около са увозним бензином и шибицама. Ове дежурне паликуће, по обичају, у задњем џепу носе мапу, а међу метама, црвеним је заокружена: војска.

На удару је, дакле, она војска која је савршено одговорила једном од највећих изазова. Нахрањена, опремљена и обучена, без стигме и жига, поносна и достојна предака. Она војска која је за дан дизала болнице, савесно и професионално обављала све високоризичне задатке не штедећи животе и здравље, она војска која је положила сваки испит, а нису били лаки – професори строги, градиво обимно, питања непозната, а рок само један, без поправног. Она војска којој паликуће све то нису могле опростити.

Копали су, роварили, тражили и успели – замислите, у моменту када та институција ужива поверење у народу и када се на делу доказује да хвалоспеви нису мртво слово на папиру, нашли су два смртна греха.

Кажу, деда од 73 године побегао из карантина који чува војска. Ваљда су требали да му пуцају у леђа? Ваљда је војска пензионере требала да држи као у концетрационом логору? Ваљда их је требала превентивно везати за радијаторе и држати на снајперу? Није, на крају крајева, спин мајстори, војска била ту да неко не изађе, већ да неко ко не треба не уђе.

А, друго? Кажу, Жељко Митровић цивилним хеликотпером слетео у касарну. На страну то што Жекс није слетео са кофером кокса и два кофера конкубина приватним поводом, већ је битно ко је то храбро, независно и одлучно дигао глас за поштовање правила. Неустрашиви синдикалац Новица. Браво, мајсторе, супер је што си тако арлаукао и када су се топили тенкови, изручивали хероји, срамно пензионисали борци, забрањивало сећање, величало бомбардовање и вирило из ануса НАТО пакта. Шта, није? Шта, ћутао је? Ма, нееемогуће кад је таква јуначина у питању!

Питају јуначине попут њега зашто Вулин не одговара. Глупаци, већ је одговорио. Одговорио је оног момента када је из жутог муља и блата извукао војску, подигао је на ноге, опоравио и повратио. Вратио јој снагу, част, достојанство. На то паликуће немају реплику.

На месту вољно, јунаци. Не иде вам работа. Лоше за вас, добро за Србију. Србију која више није наивна.

Томо Ловрековић

Оставите Коментар