Русија је још корак ближе државној контроли над интернетом након што су посланици Думе већином подржали закон који предвиђа својеврсну „национализацију” мреже. Влада га је представила као нужну меру одбране од сајбер напада на инфраструктуру руског интернета, али критичари кажу да је реч о покушају да се угуши критика и да закон отвара врата широкој цензури.

Закон о сувереном интернету, како га називају руски медији, предвиђа да се саобраћај преусмери са страних сервера и провуче кроз филтере које контролише државна агенција за телекомуникације Роскомнадзор, што јој повећава могућност контроле информација и блокирања порука и апликација. Такође, ствара услове да Русија направи свој систем назива домена, што би значило да интернет настави да функционише унутар земље и у случају да се искључи с глобалне мреже.

Заговорници су га поздравили као важан корак ка независном руском интернету који неће зависи од „транзита” кроз друге земље, што је, тврде руски званичници, изузетно важно због претњи сајбер тероризма и „агресивне” сајбер политике САД, усвојене прошле године.

Активисти невладиног сектора кажу да је угрожен последњи бастион слободе говора у Русији и да земља све више иде ка кинеском моделу строго контролисаног интернета.

Премијер Дмитриј Медведев недавно је у једној онлајн дискусији рекао да руски интернет неће бити попут кинеског и да циљ владе није да гаси интернет, него да спречи да буде угашен. Подсетио је да је „апсолутна већина” регулаторних команди на територији једне земље – САД.

„Технологију коју користе милијарде људи углавном регулише једна земља. То није баш добро,” рекао је руски премијер и додао да очекује да ће у будућности међународним конвенцијама бити регулисане кључне интернет технологије, а да, док се то не деси, Русија мора да заштити своје интересе.

Тачно је да у Русији постоје закони који спречавају владу да ради оно што се ради у Кини, где „ватрени зид цензуре” блокира већину западних сајтова и апликација. Ипак, критичари кажу да се иде ка кинеском моделу и да се правна ограничења све чешће игноришу.

Организатори масовних демонстрација за слободан интернет (10. марта је на улицама Москве било 15.000 људи) кажу да влада хоће да „подигне кинески зид” и коначно забрани апликацију „телеграм”.

Пре годину дана влада је званично забранила коришћење ове популарне апликације за размену порука, коју је некада чак и Кремљ користио за комуникацију с новинарима. Иза ње стоји компанија коју су основали руски емигранти у Немачкој и они су, и поред судског налога, одбили да влади предају кључеве за енкрипцију. Роскомнадзор је покушао да блокира читаве делове интернета да би затворио „Телеграм”, што је изазвало прави хаос, блокирајући многе друге сајтове, подсећа „Њујорк тајмс”.

Шеф Роскосмоса се очигледно излетео у уторак, рекавши за агенцију Тас да је циљ закона да спречи ширење забрањених информација и да ће један од елемената бити борба против онлајн извора, укључујући „Телеграм”. Према писању „Москва тајмса”, наредног дана неколико медија је избрисало ову вест.

Ако нацрт прође и треће читање у Думи и добије сагласност сенатора, што се сматра формалношћу, председник ће га потписати и на снагу ступа од новембра.

Аналитичари кажу да је „национализација” интернета очекивани тренд с обзиром на промењену геополитичку ситуацију.

„Не чуди то што је интернет постао популаран као јединствена мрежа за глобализовану светску економију током деведесетих година прошлог века, јединој деценији у новијој историји у којој је геополитика била једнополарна”, каже за магазин „Вик” Бен Пирс, професор медијских студија на једном америчком универзитету.

Последњих деценија, глобалним интернетом доминира политика која се кроји на западној обали САД и кодови написани на америчкој западној обали. Руски план за интернет, по његовом мишљењу, потврђује све већу мултиполарност у геополитици и то да је ипак важно где су постављени сервери.

Једна руска компанија је 2007. купила америчку блогерску мрежу „Лајв џорнал”, а крајем 2016. пребацила је сервере из САД у Русију и одмах променила услове коришћења, забрањујући политички материјал и било које активности супротне законима Руске Федерације. Уследило је гашење блогова с којих се позивало на масовне протесте.

Advertisements

loading...

Оставите одговор