ПРЕДСЕДНИК Покрајинске владе Игор Мировић и његови сарадници сматрају да се министарка Гордана Чомић и други учесници, у тзв. друштвеном дијалогу, прво морају упознати са историјским чињеницама, вишевековним процесом изградње националног идентитета и посебно са тим да политички представници Срба који живе у Војводини дијалог о таквим непобитним чињеницама сматрају непотребним, штетним и – увредљивим.

– Очекујемо и реакцију Владе Републике Србије о току и начину спровођења оваквих, у најмању руку, неутемељених намера и ставова – поручили су у уторак Мировић и његови сарадници поводом иницијативе Ненада Чанка (ЛСВ) и Александра Оџића (Војвођанска партија), уз разумевање министарке Чомић, да се на попису идуће године житељима наше северне покрајине први пут омогући да се национално опредељују као – Војвођани.

О овој опасној намери, коју на мала врата, а све под изговором регионалног идентитета као реликта из Брозових времена, „Новости“ су упозориле јавност, а сада се о томе изјаснила покрајинска администрација. Уз напомену да су иницијативом као и подршком министарке за људска права непријатно изненађени, Мировић и сарадници постављају и питање:

– Зашто у таквим покушајима учествује члан Владе Србије када се такво изјашњавање, као слободно, може назначити у посебној рубрици под „остали“?

На тврдњу Чомићеве да је реч о друштвеном дијалогу, Мировић одговара контрапитањем – о каквом друштвеном дијалогу је реч када се теме отварају међу истомишљеницима, а дебата не води у парламентима, него на затвореним партијским састанцима са којих добијамо цинична саопштења?

У АП Војводини, поручује Покрајинска влада, свима је гарантовано слободно изјашњавање о националној припадности, а регионална припадност не може, по познатом комунистичком обрасцу, бити замена за националну припадност.

Замисао о увођењу тзв. војвођанске нације, за историчара из Новог Сада Петра Ђурђева је гротескна и поклапа се са идејом растакања и разградње српског националног идентитета, што је био идеал Брозовог времена:

– С друге стране таква иницијатива, осим за већински српски народ, може да представља и својеврсно негирање националних мањина и њиховог права да се слободно изјасне којој нацији желе да припадају.

Ђурђев наводи и да „искуство са слободних избора од 1990. године до данас говори да пројекат даље разградње српског национа овде не може да прође и да иницијаторима такве замисли остаје само жал за прошлим временима када је неколико комунистичких породица управљало читавом Војводином као својом приватном имовином“.

СМЕТА И МАЈСКА СКУПШТИНА

НЕДАВНУ најаву градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића о припреми иницијативе за подизање споменика настанку Војводине (Мајска скупштина 1848. године), председник Војвођанске партије Александар Оџић назвао је „перфидним начином наметања српске Војводине и поред чињенице да она то никада није била“.

Историчар Ђурђев, међутим, подсећа да је управо на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, у оквиру тадашње Аустрије, формирано „Војводство Србија“ („Војводовина Србија“), а да су на Великој народној скупштини 1918. године у Новом Саду Срби остварили свој вишевековни идеал о припајању матици Србији.

ЧОМИЋЕВА СЕ ПОЗИВА НА ЕВРОПСКУ ПРАКСУ, АЛИ ЈОЈ ЈЕ ТО ПОГРЕШАН АРГУМЕНТ

НА ПОПИСУ У НЕМАЧКОЈ – ИЛИ НЕМАЦ ИЛИ СТРАНАЦ

ОНИ који би да пред попис наредне године на брзину изграде нацију „Војвођанин“ позивају се на „европску праксу“, али ови аргументи падају у воду када се погледају примери двеју највећих држава ЕУ – Француске и Немачке.

Тако у Француској јавно право не препознаје појам националне мањине, тачније званична статистика на попису становништво дели на две групе – Французи, у смислу држављана ове земље, који могу бити различитог порекла, и странци.

Слично је и у Немачкој, где на сајту њиховог Федералног завода за статистику, у категорији „националност“, стоје само две рубрике: Немци и странци. Треба напоменути да је Немачка изразито децентрализована земља, где је савезна држава велики део својих компетенција препустила покрајинама од којих неке, попут Баварске, изузетно инсистирају на својој аутономији. Па ипак, ни Баварци, ни Саксонци, ни, рецимо, Источни Немци нису препознати као посебна етничка група.

Поводом захтева појединих војвођанских партија да се уведе могућност изјашњавања као „Војвођанин“ и њиховог позивања на европску праксу, Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност, за „Новости“ каже:

– Пракса у неким земљама ЕУ даје могућност да се изјасните како хоћете, то је случај и у Србији, али то не значи да је тиме аутоматски створена одређена нација. Није спорно да се неко изјасни као Марсовац или џедај, па самим тим и као Војвођанин, то је дозвољено нашим законом, али не одражава традиционалне националне идентитете. Код нас сада постоји реалан страх да изјашњавање као „Војвођанин“ не буде увод у неке сепаратистичке тензије. (Д. М.)

Leave a Reply