Ово је прича о Михаели Миленковић, матуранткињи врањске гимназије „Бора Станковић“, која се својим талентом за писање издвојила од својих вршњака, не само у Врању, већ и у Србији

Врањанка по рођењу недавно је завршила Гимназију „Бора Станковић“, и то природно – математички смер. Себе описује као знатижељну, али пре свега упорну особу, која не одустаје од својих снова. Током средње школе Михаела је учествовала на бројним такмичењима из различитих предмета, организованим у граду, широм земље и ван њених граница, и готово увек се налазила у самом врху, освајајући углавном неко од прва три места. Круна свих успеха је прво место на недавно одржаној Књижевној олимпијади у Београду, у конкуренцији 200 најбољих ученика из целе Србије. На питање како је дошло до спајања природних наука и књижевности, каже да је књижевност оно што је најбоље представља, и да је то таленат који она на различите начине негује да не би стагнирао. Труд и истрајан карактер  - комбинација за остварење снова

Приватна архива,,Читање сам заволела још у првом разреду основне школе и сматрам да сам се још тада чак и несвесно определила за оно чиме се сада бавим. У суштини, свет писане речи ме је одувек привлачио. Сматрам да је то повезано са тим што су ми родитељи од најранијег детињства читали пред спавање, што је по мени најбољи начин развијања овог вида креативности код детета. А на тај њихов труд ја сам им узвратила тако што сам сваку сликовницу знала напамет. Касније, када сам пошла у пети разред, опробала сам се и у природним наукама и ту сам такође имала успеха, поготово из биологије и хемије. Због тога сам и уписала математички смер, али и поред тога што сам своју будућност у већем делу посветила природним наукама, ја књижевност носим у себи, јер једино када пишем ја откривам себе саму. Када пишете, ви сте потпуно своји и кроз ваш рад могуће је сагледати свако осећање које задата тема буди у вама. Свака написана прича најбољи је израз душе писца и због тога ја пишем. Мени није тешко да љубав према природним наукама усагласим са љубављу према књижевности и иако моји афинитети људима делују контрадикторно, уствари могу да буду у беспрекорној кохезији уколико пронађете ваљану равнотежу,’’ истиче Михаела Миленковић. Она каже да не зна тачан број одличја које је освојила, али је сигурна да има више од 20 само литерарних признања, а из осталих области преко 10. ,,Тренутно сам под утиском првог места на републичком нивоу такмичења Књижевна олимпијада, које сам освојила недавно. То је круна мог рада и труда који сам уложила у протекле четири године и издвојићу је као најдражу награду, јер захваљујући њој сам ослобођена пријемног на Филозофском факултету у Нишу. И остале награде су ми јако драге, али ову издвајам зато што је конкуренција од преко 200 најбољих ученика из целе Србије била прилично јака, а ја сам се изборила за овакав резултат. Имала сам максималних 20 поена“, прича нам Михаела Миленковић. Каже да јој све ове награде много значе, јер на тај начин зна да је њен труд препознат. ,,За свако такмичење сам заиста уложила велики напор и неописиво је леп осећај када за то добијете награду као потврду да нисте трошили своје време узалуд. Труд и истрајан карактер  - комбинација за остварење снова

Приватна архиваМоје награде ми значе због тога што су ме научиле да су циљеви које себи задајем достижни и да не постоји немогуће за неког ко се труди, верује и нада. Кроз сва ова такмичења научила сам да будем истрајна и да се изборим за себе. Једна моја прича се недавно нашла у збирци ,,Путевима Илира“ и ту сам први пут добила пуна ауторска права као млади аутор. Прича се зове ,,Свемир је јачи од времена“ и важно је рећи да је ово прва моја прича која је жанровски опредељена као научно-фантастична. Том причом сам изашла из оквира духовних и патриотских тема којима се најчешће бавим, желећи да се опробам у нечему за мене сасвим новом. Драго ми је што сам имала успеха,“ каже Михаела Миленковић. Труд и истрајан карактер  - комбинација за остварење снова

Приватна архиваКао и већина младих, и она има своје узоре. Каже да су то у књижевности писци руског реализма, пре свих Достојевски и Толстој. Сматра их највећим генијима књижевности који су, сваки из свог угла, на најбољи начин приказали друштво, чије се мане и врлине манифестују и данас. ,,Они су писци који пркосе времену, њихов рад је универзалан и односи се на све прошле и будуће епохе. Што се тиче узора из окружења, то су пре свих мајка, која је у свакој ситуацији способна да пружи љубав и подршку мени и брату, затим тетка, која је успешни лекар и волела бих да мој развој у каријери буде успешан колико и њен. И на крају бака, уметничка душа,од које сам наследила дар за писање,“ истиче Михаела. Планира да упише Медицински факултет у Нишу, одсек фармација, и за пријемни се активно спрема, као и Филозофски факултет у Нишу, одсек Србистика, који је на неки начин већ и уписала, захваљујући награди на републичком такмичењу Књижевна олимпијада. ,,Моја порука младима је да никад не одустају. Труд комбинован са истрајним и упорним карактером је једини начин да се дође до циља и да се остваре снови.“

Leave a Reply