„Вукови са Дрине“ су били једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске и ударна песница Прве зворничке пешадијске бригаде у саставу Дринског корпуса.

Најпре су их упознали Зворник и Подриње, а потом и целокупна Република Српска. Најбоље су их осетили на својој кожи муслимански и хрватски војници, где год су имали блиске сусрете. О делима ових хероја српски народ не зна много.

Све је почело 7. маја 1992. године када је, сада већ легендарни капетан Милоје са дванаест добровољаца са хрватског ратишта стигао у Зворник, да истински помогне своме народу, а не због ратног плена. Убрзо им се придружују диверзанти које предводи Јово Митровић, а нешто касније и извиђачи са поручником Ацом Секанићем на челу, као и минобацачлије капетана Владе Мијатовића.

После Милојеве погибије, почетком јула 1993. године за команданта је постављен поручник Милан Јоловић – Легенда.

Учествовали су у многобројним акцијама ослобађања српских градова, због чега су добили јавну похвалу од генерала Ратка Младића, а Легенда капетански чин.

Он је остао упамћен по изјави: „Сад притисни брате, фрка им је! Нато пакт нам не може ништа! Оплети доле, да чујем вукове како завијају!“, током борби за Сребреницу 1995.

Да је ова извиђачко-диверзатска јединица пролазила кроз најтежа ратишта, говори и податак да је кроз јединицу прошло 542 борца, 82 погинула борца од тога 4 погинула командира чете, 8 командира водова, 11 командира одјељења те 323 борца су ратни војни инвалиди, многи су рањавани по 4,5 пута. Свега 16 бораца ове јединице није било рањавано.

Легенда је у једном интервјуу рекао да је завијање служило да би се јединица огласила да је присутна на терену и да би се остварио психолошки моменат на непријатеља.

– Могу вам искрено рећи да смо тако доста линија, ровова, бункера заузели уз громогласно завијање „Вукова са Дрине“ – рекао је Јоловић, додајући да су „Вукови са Дрине“ завијали и после ослобађања територија, како би „обележили“ своју територију.


Н.М.

loading...

Оставите одговор