Предање које је остало иза живота Светог мученика Никифора једно је од најлепших прича о страдању због онога што је исправно и љубави према Богу и Христу.

Легенда гласи овако: У Антиохији су живела два присна пријатеља – учени свештеник Саприкије и обичан, прост грађанин Никифор. Ипак, након неког времена, они су се посвађали и њихово пријатељство прерасло је у велику мржњу.

Богобојажљиви Никифор покушаваше више пута да се помири са свештеником, но овај то никако не хтеде. Тада наступи прогон хришћана и Саприкије беше осуђен на смрт. Никифор је молио пријатеља да му макар на самрти опрости, али свештеник остаде неумољив.

Предање каже да су Никифорове молбе дирнуле и самог Бога и да га је свештеникова охолост страшно разљутила. Ово је било увећано чињеницом да се Саприкије пред џелатима одрекао Христа и, како би спасао свој живот, почео да се клања идолима.

Према причи, Никифор је био толико ужаснут поступком свог пријатеља да је на све начине покушао да да врати правој вери, а када је овај, заслепљен мржњом, и последњи пут одбио помоћ, Никифор је џелатима рекао: “И ја сам хришћанин, посеците мене место Саприкија!”

Ово је јављено судији и Саприкије је пуштен, а Никифор посечен. Било је то у 3. веку, за време цара Галијена.

Свети мученик Никифор заштитник је свих оних који неправедно страдају као и оних који су спремни да због пријатеља и правде “руку у ватру ставе”. Верује се да је ово дан када се посвађани мире и почињу испочетка своје пријатељство.

Зато, опростите данас и онима који су вам учинили неправду. Пружите им руку помирења и заборавите све оно лоше што се међу вама догодило. Видећете, живот ће вам након тога бити лепши и испуњенији.