Организаторима протеста најпроблематичнија група јесу студенти – вође протеста у Београду никако да пронађу адекватног представника ове заједнице. Јелена Анасоновић, студент ФПН-а, последњи је у низу покушаја лидера да привуку студенте. Међутим, ова девојка је остварила супротан ефекат – још више је изневерила поверење студената у опозицију. Истрага открива зашто.

Вук Велебит се једно време чинио као прави избор за вођу студентских протеста – амерички ђак, „побуњеник“, на први поглед способан да поведе критичну масу са Београдског и других Универзитета. Ипак, његова политичка неспособност врло брзо је откривена.

Иако је Јелена Анасоновић присутна на протестима од првог дана, она дуго није била представљана као упечатљив представник студентске заједнице у борби против власти. Све се то променило 16. марта насилним упадом опозиције у просторије РТС. У првим редовима ове акције, наизглед „случајно“ се међу опозиционим лидерима нашла и Јелена Анасоновић. Сваком пажљивом посматрачу јасно је да се она испланирано нашла ту, како би се приказала као нови вођа студената у протестима.

Ипак, врло брзо је постало јасно да јој улога политичког узора неће добро лећи. Анасоновић, слично као и Велебит, нема храбрости да јасно изнесе своје политичке ставове. У прилог тој тврдњи говори приложени клип, у којој се комбинују две изјаве Јелене Анасоновић о њеној припадности политичкој странци. Иако на телевизији Н1 говори како не припада ниједној партији, у емисији „Уз јутарњу кафу“ Анасоновић јасно и гласно истиче да је члан Левице Србије Борка Стефановића.

О нивоу контрадикторности који поседује Анасоновић говори и клип са једног од првих протеста, на којем она покушава да склони транспарент “Да ови оду, а да се они не врате”. Већ тада је било јасно да се Анасоновић није нашла на протестима зато што је студент, већ зато што је члан Савеза за Србију и да јој самим тим смета све што је уперено против припадника бившег ДС-а.

Анасоновић је, као и сваки активиста који је повезан са протестима, позната по изјавама упереним против пријатеља Срба. Она је пре две године учестовала у масовном прозивању Арноа Гујона на Твитеру, поводом његовог гостовања на Н1. Иако је Гујон доказано велики пријатељ српског народа, опозициони медији критиковали су га за његове активности о којима суштински никада није било доказа. Покренута је негативна кампања против Гујона у којој је учествовала и Анасоновић, „скупљајући поене“ за њене данашње делатности.

Твитер налог Јелене Анасоновић регистрован је 2014. године и било би наивно помислити да га она није имала пре тог датума. О садржају њеног претходног Твитер налога може се само спекулисати, међутим њени доступни твитови, али и генералне активности, провоцирале су реакције врло брзо након 16. марта и њеног „ватреног крштења“ у вођу студентске колоне на протестима.

Корисници на Твитеру врло често се са правом питају који је став Јелене Анасоновић по питању Косова и Метохије. Она, као и друге вође протеста, нема храбрости да се са тим питањем суочи.

Јелена Анасоновић је, као и њене колеге, доказ да опозиција нема начина да привуче студенте на протесте. Она је само још један од безуспешних покушаја имитације побуна у Београду током деведесетих година. И док тадашње вође студентских протеста нису јавно истицале нетрпељивост према интересима Србије, плашећи се реакција, данашње „вође“ поносито истичу да су им уопште није стало до интереса српског народа. Штавише.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here