У питању је једно од најстаријих оружја које је човек створио.

Копље спада у бодно оружје и временом се развило неколико његових типова, од којих су основни кратко пешачко и дуго коњаничко.

Копље је састављено из два дела: зашиљеног гвозденог бодила и дрвеног копљишта.

Бодил је састављен из врха, оштрице, ребра и туљца. Копљиште је обично на крају оковано гвожђем, да би се могло побости у земљу.

Реч копље је прасловенског порекла, а у старосрпском језику за копље је употребљаван и термин сулица, док су војници који су били наоружани копљем називани суличници.

Ромејски историчар Прокопије из Цезареје пише да се су Словени користили копља са малим копљиштем.

Током XIV века у Србији се вероватно употребљавало копље са бодилом витког облика у виду врбовог листа, без ребра на средини, са кратким и средњим туљцем.

Појачањем оклопа дошло је до повећања димензија бодила, а донекле је измењен и његов облик. Српска копља, како пешачка тако и коњаничка, нису прелазила дужину од два метра.

На фотографији се налази фреска Светог ратника Јакова Персијског из Манастира Манасије.

Оставите Коментар