НАТО се својски трудио да сакрије своју бруку, међутим у томе није успео…Извештај са комплетним губицима НАТО током агресије на СР Југославију који су саставили радио-аматери из Србије и иностранства најбоље сведочи о штети коју је Алијанса претрпела.

Више од 2.000 радио-аматера у Срибји, плус њихове колеге у иностранству, било је свакодневно укључено у прикупљање података о налетима и ударима НАТО авијације и крстарећих ракета, о беспилотним летелицама, хеликоптерима… Главни центар који је скупљао све информације налазио се на Новом Београду, а за потребе државе, када су ванредне ситуације, истовремено је формирана организација радио-мреже за опасност на целој територији Србије.

– Наши радио-аматери имали су ране дојаве из околних земаља, па чак и из других држава Европе. Имали смо радио-аматере из Италије, који нам је јављао свако полетање авиона и смер куда су летели – прича Драган Шулубурић, у то време мобилисани радио-аматер и председник радио-клуба у Ивањици.

Много материјалних и техничких добара, али што је још важније, људских живота, спасено је правовременом информацијом коју су радио-аматери преносили и тако извештавали грађане, службе спасавања, цивилну заштиту, али и војску и полицију о наступајућим опасностима и дешавањима на терену.

– У унутрашњости Србије имали смо истурене осматрачке јединице по брдима. Бирали смо највише врхове и то оне из правца надолазећих авиона, у мом конкретном случају из Босне. Те осматрачке јединице су на три система везе јављале податке нама у центар. Зашто у три система? Зато што бисмо у случају да нам направе сметњу, ми са краткоталасном станицом директно смо ступали у контакт са централном станицом на Новом Београду која би даље прослеђивала информације војсци и полицији – објашњава Шулубурић.

Поред оних који су свесрдно помагали, било је и оних који су жестоко одмагали.

– Највише се то дешавало по Босни и Хрватској. Био је радио-аматер у Хрватској који се оглашавао под именом Куку и он је имао снимак који је стално пуштао на фрекфенцији и ометао рад наше мреже. Касније сам чуо да је елиминисан – рекао је Шулубурић.

Радио аматери били су свесни опасности која их вреба, али нису имали времена да о томе размишљају.

– Ми смо били свесни да притиском на тастер радио-станице наш сигнал постаје видљив на непријатељским мониторима и уређајима за прислушкивање. Они су тачно могли да лоцирају сваку нашу радио-станицу, али с обзиром на то да је у Србији у сваком моменту било преко 2.000 радио станица, било је апсурдно да се такви циљеви гађају – каже он.

То што је НАТО годинама приказивао мање губитке од оних који су реални, Шулубурића не чуди.

– НАТО је огромна организација која не сме себи да дозволи да има губитке што је и главни разлог њихових лажи – каже Шулубурић.

Advertisements

loading...

Оставите одговор