Стиснута између непријатеља, ослабљена од Балканских ратова и изолована од савезника Србија је на Церу ипак извојевала победу која је уједно била и прва савезничка победа у Великом рату. И док је читав свет хвалио и славио српске војнике, војвода Степа Степановић имао је нешто другачију поруку.

Све се тада, пред крај лета ратне 1914. године одиграло као у сну. Иако ослабљени, уморни и лоше наоружани, Срби су на Церу кренули да прогоне Аустроугаре дуж целог фронта. Остало је забележено да су се многи аустроугарски војници удавили у Дрини, бежећи у паници. До 24. августа, Срби су успели да ослободе и Шабац чиме је Битка на Церу и званично завршена. Од тог славног часа прошло је тачно 104 године.

Свет је славио и дивио се храбрости и умећу српских војника и команде, а Степа Степановић – човек заслужан за величансвени успех добио је чин војводе. Ипак, у целој тој еуфорији, за своје војнике Степановић је имао нешто другачију поруку – уместо да похвали себе, он је истакао храброст и жртву управо обичних ратника, а нарочито оних погинулих за домовину. Њих, сматрао је војвода, потребно је сетити се на дан победе.

 

Након ПОБЕДЕ НА ЦЕРУ Србији се дивио цео свет, али је војвода Степа имао ДРУГАЧИЈУ ПОРУKУ ЗА ВОЈНИKЕ 1

Непосредно по завршетку битке војвода Степа Степановић издао је следећу наредбу:

“Слава церским и иверачким јунацима!
Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су она места која је својом поганом ногом оскрнавио…

Највећи терет битке понела је Kомбинована дивизија, а највећу славу добили су они њени горостасни јунаци који 3 (16) овог месеца – првог дана битке пред зору – онако силно ударише на Церу непријатеља по челу и тим га ударцем толико збунише, да унеше страх и трепет у његове редове…

Битка је почела 3 (16) овог месеца (и трајала четири дана) на свето Преображење – онога дана, када су аустријски ђенерали по свом обећању, требали предати бечком ћесару Ваљево — победа је коначно добијена 7, 8. и 9 (20, 21,. и 22) августа, када су победоносне трупе ове армије гониле побеђеног и посрамљеног непријатеља и косиле његове редове где год су стигле, заробљавајући га и пленећи му оружје и спрему. Данас 9 (22) августа то је гоњење завршено пребацивањем и последњих непријатељских остатака преко Дрине…

У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима Друге армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине, китећи своје заставе славом која ће сијати док српства траје.

Позивам јунаке Друге армије да сви заједно узвикнемо: Слава церским и иверачким јунацима!”

Након ПОБЕДЕ НА ЦЕРУ Србији се дивио цео свет, али је војвода Степа имао ДРУГАЧИЈУ ПОРУKУ ЗА ВОЈНИKЕ 2

(Из наредбе од 22. августа 1914. године, непосредно по завршетку битке)

Advertisements

loading...