Тачно пре 20 година изнад Ваљева, свог родног града у 12:46 потпуковник, пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука Миленко Павловић погинуо је у борби са америчким НАТО авионима.

Сви смо чули за ону његову чувену реченицу: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ када је извукао је из кокпита младог пилота и последњи пут одлетио до родног краја. Тога дана НАТО авиони су по пети пут гађали фабрику Крушик у Ваљеву.

Према сведочењу британске посаде Авакса (E-3 Sentry) 4. маја 1999. која је била у пратњи бомбардера и наводила авионе на циљеве које треба бомбардовати, они су означени као мета од Павловићевог авиона МИГ-29 који је прво полетио ниско да би се подигао у 12:41 када га је регистровао Аваксов женски члан посаде за контролу наоружања.

Тачно прије 20 година изнад Ваљева, свог родног града у 12:46 потпуковник, пилот Војске Југославије и командант 204….

Gepostet von Neven Djenadija am Samstag, 4. Mai 2019

Она је видела да МИГ креће према Аваксу који је био лака мета собзиром да су се остали Ф-16 авиони повукли након мисије, али су остала два авиона који су били кратки са горивом па су чекали на танкање. Управо та два авиона су преусмерена на Павловићев МИГ који је ишао према Аваксу. Контрола наоружања у Аваксу навела их је на МИГ-29 који је оборен пет минута касније.

Павловића је погодио амерички пилот потпуковник Михаел Гечи (Michael „Dog“ Geczy). Међу бројним фотографијама које данима објављује Невен Ђенадија, политиколог из Републике Српске који је до досад необјављених фотографија о НАТО агресији на нашу земљу, дошао упадом у сервер старог сајта америчког министарства одбране, осим фотографија на којима се види припрема авиона који ће оборити пилота Павловића, Ђенадија је објавио и фотографију ћерке америчког пилота који је оборио МИГ којим је управљао Павловић.

– Поред осталих фотографија приложио сам једну јако интересантну фотографију коју сам пронашао, а то је фотографија Валентине Гечи, дјевојчице која је 1999. имала четири године и која 30. јуна 1999. у америчкој бази у Јужној Каролини дочекује свог оца Михаела Гечија који се враћао из мисије бомбардовања СР Југославије. Гледајући ову фотографију, видимо једну паралелну стварност и уопште зло било каквих ратова, јер је управо њен отац пуцао на пилота Павловића, а да су биле неке друге околности могло је да буде и обрнуто, и тада очи ове дјевојчице никада више не би виделе осмех свог оца, као што исти тај осмех хероја пилота Миленка Павловића више нису видјели његови синови – каже Ђенадија.

Две деценије након херојског чина Миленка Павловића његово име уписано је међу имена српских јунака са Косова поља, Колубаре, Кошара…

– Као народ смо често склони да ове ствари олако посматрамо, понекад и заборавимо, али сам уверен да личним примером, радом и деловањем морамо указати поштовање према оваквим херојима кад год је то могуће – каже Ђенадија.


Т. У.

Оставите Коментар