Обележавамо 46 година од смрти Милунке Савић, највеће хероине Великог рата. Она је жена са највише одликовања у историји ратовања, жена коју су Французи називали „Српском Јованком Орлеанком“, жена поштована у целој Европи, осим у земљи у којој је то поштовање заслужила и за коју се тако часно борила- у својој Србији.

Милунка Савић рођена је  Копривници 1892. године.

У јесен 1912. године, пријавила се као добровољац у српску војску, преобучена у мушкарца под именом Милун. Храбро се борила, раме уз раме са мушкарцима скоро годину дана, и њен пол откривен је тек после рањавања у Брегалничкој бици. Без обзира на то, добила је чин каплара.

Милунка се по избијању Првог светског рата поново пријавила у војску као добровољац, овога пута под својим правим именом. Због великих заслуга у Балканским ратовима, у војску су је примили лично војвода Путник и краљ Александар. Распоређена је у најелитнији пук српске војске, познат као „Гвоздени пук“. Остало је забележено да је потпуно сама заробила чак 23 бугарска војника.

Ова храбра жена носилац је бројних највиших одликовања, Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храброст Милош Обилић, Албанске споменице и споменице Солунског фронта. Француска држава одликовала ју је најпре Орденом Легије части V степена, а потом и официрском Легијом части, као и Ратним крстом са златном палмом. Она је једина жена на свету која је примила овај орден. Такође је носилац и британског Ордена Светог Мајкла и руског Ордена Светог Ђорђа.

Почетком 1920-их година, за заслуге у рату, добила је имање у Степановићеву, где је једно време живела са породицом.

Колико је била поштована у Европи, говори чињеница да је чувени воз Оријент експрес само једном у својој историји каснио, и то у поласку из Београда јер је чекао на нашу велику хероину. Без обзира на своју храброст и немерљиве заслуге за наш народ, Милунка заслужено поштовање у Србији за свог живота није добила.

Дуго након њене смрти, ни један историчар није написао њену биографију, није се помињала у уџбеницима историје, а није је било ни у музејима. Милунка је једноставно заборављена.

У Степановићеву, као почетној тачки борбе за исправљање ове вишедеценијске неправде, одигран је меморијални турнир „Милунка Савић“ у баскету 3 на 3. Турнир су организовали удружење Омладински развојни покрет Србије ОПС и Српска Десница. Српска десница, у склопу шире кампање у читавој Србији, подсећа на иницијативу „5. Октобар дан Милунке Савић“. У самом Степановићеву малој месној заједници града Новог Сада прикупљено је више од 500 потписа као подршка иницијативи, те је веома извесно да ће иницијатива веома брзо дати резултате и да ће 5. октобар бити проглашен за дан Милунке Савић.

Сам турнир пратила је бројна публика која се скупила са читаве територије града Новог Сада као и из Врбаса, Србобрана, Куле и других места. Победницима турнира пехаре и медаље као и новчане награде уручио је испред града Новог Сада и Кошаркашког савеза Новог Сада господин Миле Медаковић који није скривао задовољство младим људима који су се несебично одазвали да подрже овакву једну иницијативу која негује традицију и велича хероје из Српске историје. Окупљенима и учесницима се обратио и Бранислав Петковић председник градског одбора Српске Деснице Нови Сад који се захвалио учесницима и публици, као и бројним привредницима из Града као и Граду Новом Саду  а посебно градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу на несебичној помоћи и разумевању потребе да се овакве манифестације одржавају које за циљ имају подизање свести и позорности људи, кроз слављење хероине Милунке Савић, кроз активацију спортских, културно уметничких, образовних и омладинских организација а које  у потпуности јачају привредне  интересе Града Новог Сада и скрећу пажњу јавности на ово рурално подручје. Овакве манифестације  могу  бити покретач, замајац и први корак институционисања мултикултуралног, спортског догађаја који ће у будуће промовисати Степановићево

 

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here